VESELINKA STOJKOVIĆ: KNJIGA MI JE ZADOVOLJSTVO

Povodom izlaska iz štampe nove knjige: “SUSRETI I PAMĆENJA, knjige, ljudi, jezik” u izdanju Narodnog muzeja iz Vranja

“Kao što Englezi do Vajstlera nisu videli londonsku maglu,
tako žene do nedavno nisu videle sebe…
Pokazati pravo obličje žene jeste zadatak umetnosti,
osobito književnosti.”
Irena Kšivicka
(Poljska)

Listam Monografiju Učiteljske škole u Vranju koju je 1996. izdao Učiteljski fakultet pod nazivom Obrazovanje učitelja u Vranju. Odgovorni urednik knjige Momčilo Zlatanović, doktor filoloških nauka i poznati književnik. Saradnici profesori fakulteta. Od 131. do 147. stranice podaci o diplomiranim učiteljima od 1948/49 do 1971/72. odnosno, do prerastanja Učiteljske škole u fakultet. Razlepljene stranice Monografije, od čestog prelistavanja, ali vredni podaci sačuvani : imena i prezimena i ocene diplomiranih učitelja, svih generacija. Petice, veoma retke! Najviše je onih sa četvorkom i trojkom na diplomskom. Od 71 diplomca generacije 1968/69, Veselinkine generacije diplomaca, SAMO troje, odnosno tri diplomirane učiteljice, ponele su ocenu pet. Jedna od njih je Veselinka Stojković. Najbolje učenike završne, pete godine Učiteljske škole poznavale su sve mlađe generacije učenika te škole. Bili su prmer na koji se treba ugledati. Za koju godinu kasnije Veselinka je diplomirala  srpski jezik i književnost na Filozofsko – istorijskom fakultetu u Skoplju. Ugledni je prosvetni radnik.  Živi i stvara u Vranju. Piše još od učeničkih dana.

veselinka stojkovicU svojim objavljenim književnim ogledima znalački govori o stvaralaštvu drugih, stvaralačkom postupku, o sredstvima umetnika, o ulozi književne kritike i kritičara, o napuštanju naših sela (kao književne teme, o Kosovu i td. dr Jovan Janjić). Stručne i stvaralačke radove i poeziju objavljuje u više književnih pisanih medija i  blogovima posvećenim kulturi i obrazovanju. Stručni radovi i poezija prevođeni su  joj na više jezika.

Do sada je objavila nekoliko značajnih književnih dela:

  • “Margarete”, zbirka pesama 2003.
  • “Za tvoju sreću”, pesme za decu, 2004.
  • “Knjiga utisaka”, monografija kuće Borisava Stankovića, 2005.
  • “Za tvoju sreću, Portretna pevanija”, drugo dopunjeno izdanje, 2007.
  • “Draga moja Antonina”, poslanica, 2011.
  • “Anuška”, roman, 2013.
  • “Ne idem nikuda, Anuška” roman – svita, 2013.
  • i godine 2015. štampa novu knjigu pod nazivom “Susreti i pamćenja: knjige, ljudi, jezik” uz pomoć Grada Vranja. Štampao je Narodni muzej iz Vranja. Knjiga doživljava veliki odjek. O njoj pišu književni stvaraoci i književni kritičari.

Za vaš časopis ilustrovaćemo knjigu prilogom. Vi ćete prepoznati i autorku i sadržaj. Teško je bilo odlučiti se – koji je to deo teksta u Veselinkinoj novoj knjizi najbolji prilog, ali… mislim da je ovaj deo, ma mislim da je cela knjiga dragulj! Potražite je!

SVETLOSTI ZAR BILO BI DA U REČIMA JE NEMA*
(iz posvete darovanoj mi knjizi)

“Tukle smo se letnji dan do podne…” “Sveže jutro poznog jula. Druga polovina godine 1950…  Iz utrobe Punata izašla sam nespretno kao i tolike žene… Ko je ovo režirao i zašto? Zgrabiše me i gotovo ubaciše u špalir te dve snažne žene. I ja pokušavam da potrčim. Osećam udarce po celom telu…”

dr-Vera-Cenic-i-dr-Gradimir-Cenic-na-Borinoj-nedelji-u-Vranju.....1Ovako je, predstavljajućiprof dr. Veru Cenić, citatom iz romana “Kanjec filjma”,  (2009) otpočela priču o svojoj profesorici i kažnjenici sa Golog otoka.

O drugu njenom i “saborcu”  dr. Gradimiru Ceniću hirurgu,  njenom SENJI, Veselinka priču počinje citatom iz romana “Ista priča”(“2001) iste autorice: “SENJA je živ, vratiće se, pisaću mu, čekaću ga…” i ovako: “Završila sam je u subotu. Dugo sam čitala poslednje stranice. Čitave večeri sam bila u dubokoj lepoti kazivanja lične priče, i snazi Vaše knjige. I u mukloj zapitanosti: Bože, šta je s čovekom? I koliko čovek može da izdrži ?… Nežnim damarima srca, najnežnijim, onim posebnim, ispisane su najbolje stranice. I sve, zar ne? njima su bojene. Tako je Veselinka bojila stil svoje profesorke.

A On, u svom pismu Veri (BELA u romanu “Ista priča”), svojoj ljubavi, kaže: “Oboren sam hrast, srušio sam se, Bela”… Slobodan sam…” I zaista dr. Vera Cenić i dr. Gradimir Cenić slobodni su ljudi, posle toliko godina Viši sud u Vranju donosi pravosnažnu odluku o REHABILITACIJI ovo dvoje intelektualaca iz Vranja.

Prenosi zatim, osećanja, preživljavanja tokom procesa, pre i posla sudskog postupka rehabilitacije: “Tri puta smo za kratko vreme ponovo preživeli Goli otok, Veselinka. Iscrpljeni smo. Mnogo smo iscrpljeni…” ponovila mi je profesorka i pre nekoliko dana. I jesu, mnogo, zaista. Posebno dr Vera Cenić. Pisala je (zahtev Sudu, D. Đ.) i za oboje, jer je dr Ceniću oslabio vid.” Veselinka, novom knjigom, nastavlja svedočenje dalje, ovako: “”I srećni smo i ogorčeni što se sve ovo desilo posle toliko godina”,da ponovim prvu njihovu rečenicu po dobijanju rešenja o rehabilitaciji – dr Vera Cenić 30 maja 2013, dr Gradimir Cenić 4. juna 2013.godine.”

“Zaslužili su ovi veliki ljudi mir.” “Bože, kako su veličanstvemno izgledali oboje u tom času, u svom domu, u četvrtak, 27. juna…kada sam im bila u poseti, pa u subotu, mada već savladani umorom…”(str.276, 277)

Rataje-1963.-godineKako Vranju, književnim stvaraocima i značajnim ličnostima, ovom knjigom odužila se i svom rodnom selu Rataju, beležeći način govora njenih meštana. Dijalekatski rečnik sela Rataja prava je riznica znanja kako o Prizrensko-timočkom dijalektu, kome pripada i govor meštana sela Rataja, tako i običaja i konteksta. Sam rečnik bio bi suvoparna nauka bez konteksnih rečenica, bez poznavanja običaja i kulture te sredine. Ovaj se rečnik doživljuje kao oda zavičaju i njegovom jezičkom bogatstvu (prof. Dr Janjić, u recenziji knjige). Prostro se rečnik na 61 stranu pa bleska kao rosa iz trave,  „sa livade u Donjem polju, u rano jutro…!”, kao drago kamenje u vrbovoj korpi. Blješte dragulji, zaslepljuju lepotom, muzikom… Razgaljuju. I cela KNJIGA:

   „Ćeflika, nema tuj. LЪSKA.
 - Atъrljiva moma - mešúna do zubi,
 - Ašúk sam, poašúk sam od njega,
 - Báldisa kako nikoj,
 - Batisále mi se njive (od kiše),

primeri su kakvim obiluje ovaj,  jedinstveni po mnogo čemu,  rečnik.

Svakako, Veselinka Stojković, autorka i sama knjiga “Susreti i pamćenja, knjige, ljudi, jezik” zaslužuju mnogo veći prostor.

  Autor: Dušan Đorđević Niški

One thought on “VESELINKA STOJKOVIĆ: KNJIGA MI JE ZADOVOLJSTVO”

  1. Ponovo objavljujem Vašu objavu o Veselinkinom stvaralaštvu povodom izlaska nove knjige pesama iz štampe, ovih dana 2017.pod nazivom “Božuri cvetaju moja majko”

    Radmilo Ristić:
    delić recenzije

    – Mnogi pesnici ove planete sa zadovoljstvom su prevodili Vaše stihove, čime su Vas predstavili svetu, ne samo kao pesnikinju iz Vranja, iz Srbije, nego kao poetesu sveta. Na taj način ste dali veliki doprinos kulturi i jeziku našeg naroda, koji poseduje jezička bogatstva, koja nema ni jedan jedini jezik u Evropi….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *