Poetsko – filozofska hronika budućnosti ili čežnja prema dvojniku

Viktor Radun Teon – Zmija oluje
Bistrica, Novi Sad, 2019

Ovu knjigu Viktora Raduna doživela sam baš kako on na početku i navodi, kao – Odu elementu vazduhu: „…pulsirajući u ritmu naizmeničnih plima i oseka doživljenog, najzad začuh razgovetno i gromko glas svog Andjela: Vazduh! I odahnuh…“

Taj Vazduh i njegovo kretanje bili bi centralni motiv – da kroz njega dublje udje u praizvor svega – jer on traga za smislom života i sveta i iza sveta. Tako pisac, artikuliše, čini mnogo više od promišljanja, dočarava stanje svesti, usmerava ka igri vetrova, talasanju senki. Usmerava nas na igru oblaka, kretanje ka iluminarnom, ka spletu očekivanja i nadanja. Daje nam put kroz vreme, kroz vizije, doživljaje sveta, traganje prema prigušenim vrtlozima vremena.

„Popeo sam se na vrh. Ogoljen i sam,
bio sam izložen nemilosrdnim napadima vetrova.
Mogao sam osetiti svu lepotu surovosti
kakva odlikuje planinske vetrove….//
… i njihova prethodna pomahnitalost
sada se preobrazila u ples i performans…“
(Iskustvo preobražaja)

Potom nas Viktor Radun upoznaje „sa filozofskim testamentom i zaveštanjem čovečanstvu“ koje on polako pretače u zapise i stihove. On kaže: „Imao sam retku čast i privilegiju da lično upoznam kontroverznog dr van Hua, profesora filozofije na univerzitetu u Amsterdamu, prozvanog metafizičarem vetrova i zadobijem njegovo poverenje.“ U prethodno naznačenom odlomku iz dnevnika pomenutog profesora piše: „Svet je spreman da sazna za tajnu Zmije Oluje!“

Pomenuti profesor je očigledno baratao velikim okultnim znanjem. Shvatio je hologramsku prirodu univerzuma, u kome svaki delić, ma kako bio prolazan, sadrži odraz bezvremene celine. Tako je on, verovatno, počeo da izaziva zmiju oluje i tako simulira kretanje svemira…

On, u ovom slučaju profesor, roni što dublje kroz misli sa one strane svesti, otvara prostore u sebi samome, odvrće ih, kao možda što se nebeska zmija, koja se nalazi na severu svija oko ose sveta pa kao centralni stožer stoji i kolo-vrt se vrti oko nje i to sve sa ciljem da se izadje iz vilajeta svesti i podsvesti… Možda spiralnim kretanjem i kruženjem od više razmere ka nižoj sledi zakonitost zlatnog preseka, pa se time i svest spušta u sve niža stanja.

„Virtuelnim stepenicama/
razroki vetrovi / raznose darove / u zanosne vrtloge/
poezija priziva / retke adepte/...
...još tračak svetla / dovoljan je /
da zagrizem / da se setim“

Takodje, na početku, naš pesnik daje i napomenu čitaocu: „Vrlo je bitno da čitate na nekom otvorenom mestu, gde duvaju vetrovi. Najbolje je da budete na nekoj poljani, čistini, na vrhu brda ili planine…“ a zatim sleduju šumovi što fijuču kao vetar, kao pobesnelo more.

„Vijuganje oluje, kada se pažljivo posmatra
na odredjeni način, podseća na zmiju. //
Čovek koji nauči ples Zmije oluje
ima moć da je ukroti.“
(Ples zmije oluje)
„njen poljubac je veliko čišćenje…“
(Zmija oluje)

Medijator kupi kao magnet slike i zvuke i menja ih, transformiše, pretače u neku njemu znanu realnost, u neku njemu znanu viziju kojom je oplodio snove i tako otkrio novu energiju i novu slobodu. E, sad, da li je to sloboda koju mi shvatamo, ili je to već pomenuta spoznaja kosmičkog zmaja koji se rotira oko jedne tačke i predstavlja simbol poznat nam kao Uroboros? Da li on guta svoj rep ili dostiže prosvetljenje pa time i prestaje da kruži, pridružuje se univerzumu i spoznaje cikličnost nebeske mehanike?

(Blagoslov)
„Sjedinih / Grimiznog Lava / i Srebrnog orla/
u glinenoj posudi / vetri se silom svojom / rasrdiše…//
…odjeci ranjenih / jednoroga / psalmi, odnekud/
smiraj i trube / praskozorja / blagoslov.“

.

Zamah u srž, u središte, nosi neku neizbrisivu svežinu, ispreplitanje ovostranog i onostranog, spoj tajni derviša i mnogih plesova donetih iz drevnih manastira sa Istoka, koji imaju zadatak osvešćenja tela i prisutnost svesnosti… To nisu plesovi radi zabave već radi aktiviranja odredjenih centara i mogućih ishodišta koji poniru u dubine nesagledivog pa do uzdizanja izmedju svetova, gde, kao u putopisu, piše u beskonačnom nizu i opisuje istomišljenicima „to nešto što nadilazi neznanje“

(Gejzir početka)
„Pokušavam da razumem/ kako se razbija tišina/
kako se haos ljušti/ kako se ljubav rasprskava/
u kapi morske vode /
kako nam se usne / lepe za led /
pretvorio sam se / u kosmičko jaje/
i vrebam šapat / vrelinu vrtloga / gejzir/
koji šiklja / iz spokoja ruže /
dijalektika je skriveno oružje / tvorca /
koji se odaziva na znak / ali mi smo zaboravili /
kako se izgovara početak“

Kako je došlo do tog hodočašća na duhovno-svesnoj ravni glavnog junaka? Možda ga je prepoznao kad je prestao da traga za njim i prepustio mu se svim spektrom svog bića. Objedinio je sve suprotnosti koje čovek sa sobom nosi, neutralisao ih i poneo sa sobom da bi ih potom odbacivao po oštrim pejzažima.

To što je otkrio i gde je stigao provocira čitaoca i tera ga da od jednog pasivnog čitača postane dopisivač i nastavljač razotkrivač tog literarnog hodočašća.

Privid mističnog i spiritualnog radi upoznavanja suštine, skidanje maske i ulazak u kosmos, ulazak u novi svet koji može biti i makro i mikro, i trajanje i ispoljavanje, i skupljanje i razlaganje, izlazak na iluziju života ili liniju sudbine.

Dužnost stvaraoca je da neprekidno ide dalje, da se preobražava, da stremi produžetku svojih relacija kroz delo i kroz vreme.

(Pred kraj tunela)
„Da sam mogao da biram/ opet bih sebe izabrao /
udjoh u ovaj tunel čiji kraj ne nazirem /
još pregršt zrna peska /
u zamenu za simfoniju…“

Znatiželjna sam kako će izgledati i kuda će se rasprostirati sledeće Radunovo iskušenje. Iz jednog hodočašća uvek se ide u drugo, postaje se ovisnik energije ozarenja. Da li je to ozarenje svetlosti ili tame to već zavisi od čežnje i očekivanja primaoca, da li je cilj iskoristiti čovekovu energiju i kontrolisati je, ili pak, otkrivati u sebi ličnu i jedinstvenu istinu kojo čovek zrači kao sunce.

„Svako od nas ima svoj put. To je naš Opus Magnum“ tj. smisao velikog rada i tragalaštva, a nastavak će sigurno uslediti.

Autorka: Marija Škornički 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *