Naši Slovaci

Nastavljajući napore za upis u UNESKO-vu „Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva” Opština Kovačica je u Etnografskom muzeju organizovala prezentaciju „Naivno slikarstvo Slovaka u Srbiji”. Inicijativa je potekla od Fondacije Babka. Tim naprima pripada i pokušaj da se konačno nađu sredstva za štampanje etnoantropološke studije dr Gordane Blagojević „Slovačko naivno slikarstvo u Srbiji”, koja je 2015. godine od Svetske organizacije za intelektualnu svojinu dobila medalju za kreativnost.

Slike slaboobrazovanih, samoukih kovačičkih umetnika odavno su ovo banatsko mesto stavile u rang svetskih metropola slikarstva. Plavi konji Jana Knjazovica ne kasaju samo po šorovima ravnice, udomljeni su i umetničkim zbirkama Luvra i Vatikana. Svetsku slavu doživeo je i najtalentovaniji predstavnik kovačičke naive, Martin Jonaš, čije su maestralno groteskne figure na platnu našle mesto i u najvrednijim privatnim kolekcijama na Zapadu. Knjazovic očarava prvenstveno jedinstvenim koloritom, koji je zadržao uprkos tome što je bio predmet seoskih sprdnji, jer, gde je to još neko video zelenu svinju? Jonaš impresionira prirodnim talentom za crteži narandžasto-oker bojama plodne jeseni.

Najprepoznatljivije su, međutim, šarene slike Zuzane Halupove, jer su se našle na brojnim obeležjima UNICEF-a. Načičkane su ljudskim prilikama, kao i one Hijeronimusa Boša, ali umesto pobožnog straha i užasa, pune su rumenim obrazima debeljuškaste dece. U jednoj od apsurdnih ujdurmi sudbine, ta odvažna žena, koja se uzdigla u muškome svetu, nije imala svoj porod.

Temeljno je pitanje ovde, šta je to ponukalo jedva pismene seljake i zanatlije da se zimi, kada su odlagali motike, late kičice? Slikanje nije pripadalo njihovom svetu, a za seljane je predstavljalo kolosalno gubljenje vremena. Odgovor, koji se sam nameće, jeste da u svakom čoveku postoji potreba za ne-običnim građenjem i izražavanjem sopstvenog identiteta kroz umetnost, a od talenta, hrabrosti i mnogih okolnosti zavisi da li će to i ostvariti. Zato samo retki svrate u umetnost.

Kako su ti potpuni neznanci uspeli da se iz sela iza gvozdene zavese predstave velikom tuđem svetu? Šačica slikara 1951. osniva likovnu sekciju pri domu kulture i u početnom zanosu izgradnje novog društva, u kojem umetnost neće više biti elitistička nego za radnike i seljake, dobijaju podršku. Već sledeće godine 12 slikara učestvuje na izložbi. Obećavaju da će svake godine poklanjati po jednu sliku da bi se stvorio umetnički fond Galerije naivnih umetnosti, koja se otvara 1955. godine.

Ta struktura bila je povod i odskočna daska mnogim kulturnim delatnicima da rade na promovisanju kovačičkih umetnika na prostoru Jugoslavije, a potom i u inostranstvu. Konačno, koliko sela se može ponositi slikarskom galerijom? Sreća im se osmehnula početkom šezdesetih, kada je igrom slučaja, ili sudbine, naivna umetnost postala priča dana, zahvaljujući i tome što su najpoznatiji slikari tog trenutka, Pikaso i Dali, bili zainteresovani za autetntično primitivno/naivno slikarstvo. Tako je Jonaš kasnije dospeo i do velike međunarodne izložbe crteža u Italiji, gde je, uz Salvadora Dalija, dobio zlatnu medalju.

Zuzana Halupova – Bašta

On je bio među prvim naivcima, koji su sa preslikavanja razglednica sa gondolama, kao da vezu goblene, prešao na ideju slikanja koje izražava sopstvenu dušu, kako im je savetovao pančevački slikar Stojan Trumić. A u Martinovoj duši bilo je i sećanje na detinjstvo, kada je, skrivajući se ispod stola, posmatrao teške ruke seljaka kako se odmaraju.

Na svojim platnima vrednoću seljaka dočarava upravo jako naglašenim čvornovatim rukama, koje stvaraju i tako održavaju život, te ogromnim stopalima, koje ga nerazdvojivo drže za plodne oranice. U njegovim radovima često su prisutne humorističke i erotske crte. One zaokružuju poetiku njegovog izraza u, koliko jednostavnu toliko i duboku, istinu ljudskog postojanja. U svoj kompleksnosti života, naziru se univerzalni principi, koji poštuju dvopolnost postojanja. Priroda čoveka svuda je ista. Razdvaju nas samo navike.

Umetničkim stvaranjem izgrađuje sopstveni identitet, nerazdvojiv od onog kolektivnog, što dolazi iz običaja sredine u kojoj je odrastao, folkolora donetog iz pradomovine još početkom 19. veka… Raseljeni iz katoličke Slovačke, tada još u okrilju Austrougarskog carstva, ovdašnji Slovaci doneli su sa sobom asketski duh, urednost i radnu etiku protestanata, koja je bila neophodna da se opstane na ne baš tako plodnim obroncima Karpata.

Zuzana Halupova – Zima

Sa običajima da oslikavaju zidove soba, stolariju i tanjire, vezu košulje i bluze, nosili su sa sobom i osećaj za žive boje, svim starijim beograđanima prepoznatljiv u širokim suknjama vrednih zuski, koje već decenijama dolaze da čiste stanove „finijih” porodica velegrada. Beogradski žargon „zuska” je etnički stereotip za naše Slovakinje, nastao uprkos tome što Zuska Halupova može svima da posluži kao inspiracija. Ta neobrazovana seoska domaćica izašla je na velika vrata iz klišea života, koji joj je bio namenjen.

Kovačička škola naive neodvojiv je deo mozaika i srpske i jugoslovenske kulture. U članku naslovljenom „Naši Slovaci” istoričar dr Predrag Marković napisao je da od braće Slovaka možemo da naučimo kako se „nenametljivo, ali uporno, čuva i održava svoj identitet”. Zanimljivo je da taj naslovniti Slovaci osećaju svojatanjem, niti Srbi imaju problem s uklapanjem ovog slikarstva u sopstvenu baštinu, što nije čest slučaj u „regionu”, gde se svi osećaju ugroženim sve do gubljenja identiteta. Čak i naslov „Naši Crnogorci” izazvao bi političku buru i prepucavanja, posebno od onih smutnih likova, koji će uskoro Njegoša da prevode na Crnogorski.

Kovačica polako odumire. Sve je manja. Deli dobro i zlo kroz koje ova zemlja prolazi. Demografska bela kuga i emigracija odavno su je sustigle, a divote globalizacije se tek očekuju. Očuvanjem baštine Slovaka čuva se i ugled Srbije u kojoj se drugi narodi ne samo tolerišu nego se uzajamno kreativno podstiču — koji je od raspada Jugoslavije dobio ozbiljo ulubljenje na blatobranu.

Autor: Jaroslav Marko

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *