Juče koje je izbrisalo sutra

Beleške o Jučerašnjem svetu Štefana Cvajga

Ako bismo mi, prognanici i izgnanici ove epohe, koja je protivnik svake umetnosti i svakog skupljanja, imali još da naučimo neku umetnost, onda bi to bila umetnost rastajanja od svega što je nekad predstavljalo naš ponos i našu ljubav.

Dugo mi je bilo potrebno da složim razmišljanja i utiske o Jučerašnjem svetu. Mislim da je razlog jednostavan – sveobuhvatna je, napisana jednim pročišćenim jednostavnim stilom, ispunjena suprotnostima do te mere da ih je skoro nemoguće obuhvatiti, obrađuje kraj XIX i prvu polovinu XX veka i svu kompleksnost i u krajnjoj konsekvenci monstruoznost ove epohe. I onda se jako lako sklizne u puko prepričavanje delova teksta. Zato što pomisliš toliko su dobro i jednostavno sročeni da je šteta ne preneti ih u originalnom obliku. I samo nastaviti nabrajati koliko je dobro Cvajg opisao kulturni život Beča pre Prvog svetskog rata, pa austrijske Jevreje, pa sistem školovanja, fašizam, oba svetska rata i tako u nedogled, zato što je zaista obuhvatio širok spektar tema. Onda sam se zapitala što pisati tekst o Jučerašnjem svetu kad bi sve moglo da stane u samo jednu rečenicu – pročitajte obavezno Cvajgov Jučerašnji svet.

Jučerašnji svet nije jedan lament nad prohujalim vremenom. To su memoarske beleške čoveka bogatog životnog / umetničkog iskustva koji je video sveta. Fraza videti sveta jeste istrošena, ali nisam mogla da odolim da je ne iskoristim, zato što je u svom prethodnom životu jedne fraze, onom pre masovne upotrebe, označavala jedno široko iskustvo i doživljaj sveta. Jučerašnji svet je jedna autobigrafska proza. Lucidna deskripcija postepene destrukcije koja se završila u apsolutnoj katastrofi. Jedno razaranje u koje niko nije previše verovao dok sve nije potonulo u haos.

Štefan Cvajg opisuje putanju jednog stabilnog sveta sa jasnim granicama, koji funkcioniše po jasnim pravilima. Nije neophodno da su ta pravila bila u potpunosti ispravna i pravedna, ipak je to bilo jedno društvo sa jasnim klasnim diferencijama. Ali se znalo, što bi babe rekle, reda. Da li je to bio najbolji red? Nije. Ali je postojao. Jučerašnji svet je bio svet bezbednosti. I upravo je gubitak bilo kakve bezbednosti označio početak jednog novog poretka. I otuda ta zbunjenost i nepripremljenost društva za uragan nacionalizma, pa fašizma koji je postepeno zauzima celokupan prostor.

Niko nije verovao u svet bez pravila, pa pretnje nije ni shvatao ozbiljno. Sve dok se doslovce sve nije raspalo. Neverovatno je jasno i jednostavno objašnjeno kako se ovaj proces razvijao, kako su različite društvene kategorije reagovale, kako se politička elita nosila sa situacijom. Cvajg je ostao dosledan svom evropskom identitetu i rodoljublju, ako se to tako može nazvati. Svaka stranica na direktan ili indirektan način govori o jednoj ideji evropskog identiteta. Ali sa lucidnošću opisuje razvoj situacije koji se svakog dana sve više udaljavala od evropske ideje i utapa u nacionalizmima. Retki su bili umetnici i intelektualci koji su u ranom stadijumu ovog procesa razumeli šta se dešava i javno progovorili o tome. Cvajg govori o R. Rolan kao izolovanom slučaju u ono vreme, jedinom koji je upozoravao na haos koji je pred vratima. Kolektivna krivica se sastojala u pretaranoj veri u razum koji će sprečiti bezumlje. Cvajg svedoči o oba svetska rata.

Umetnost je naširoko prisutna u tekstu, gotovo kao da je glavni junak. Cvajg detaljno opisuje mesto umetnosti u društvenom poretku. Vrlo jasno zapaža njene domete i ograničenja. Pre Prvog svetskog rata umetnička scena u Beču je bila sastavni deo svakodnevice svih građana od plemića do posluge. Pažljivo su se pratila dešavanja. Cvajg podvlači uticaj i značaj koji je umetničko stvaranje imalo na građanstvo u celini. Sa promenom klime i ulaskom u ratnu propagandu, upotrebna vrednost umetničkog stvaranja se menja. I ona postaje pokretač propagande nacionalizma, zloupotreba  umetnosti kao takve. Brzo se pravi razlika  između onih umetnika koji pristaju na okove propagande i onih koji se u potpunosti povlače. Međutim, vitalnost umetničkog stvaranja ostaje nedirnuta. Zanimljivo je pratiti Cvajgova zapažanja, u pojedinim trenucima i zgražavanja, nad čvorom umetnost – društvena dešavanja – propaganda – prave vrednosti. Umetnost i rat se ogledaju jedno u drugom, kroz manje ili više iskrivljene slike. Ili kako on to u u jednostavnoj slici objašnjava – ljudske emocije ne daju se produžavati u beskonačnost, i to je vojnoj organizaciji poznato i tu na scenu stupaju umetnici, pesnici, pisci, novinari (sa čistom ili nečistom savešću ili namerama).

Veliki poznavalac gotovo svih grana umetnosti, Cvajg nam nudi ocene savremenih dela koja se sa uživanjem prate. Opisuje poznanstva i prijateljstva sa gotovo svim velikanim epohe (Romen Rolan, Rihard Štraus, Džejms Džojs, Sigmund Frojd, Maksim Gorki...). Ne propušta da kratko i jasno da suštinu svoje autopoetike – tekst mora da bude očišćen od svih suvišnosti.

Pisac je pripadnik generacije koja je doživela oba svetska rata (ono što niko za ljudskog života ne bi trebalo da doživi). Predratno, ratno, posleratno, pa ponovo predratno, ratno doba. Pratimo njegova mesta stanovanja, svaka kuća, svaki stan. Građanin Austrije koji je sebe video kao građanina Evrope, a koji je postao građanin bez dokumenata. Našao se u poretku koji je u potpunosti zaboravio svoje društvene svetinje – lično pravo i građansku slobodu. Godine 1942. Štefan C. i njegova žena izvršili su samoubistvo.

Štefan Cvajg, pisac, prevodilac, dramaturg, novinar ostavio je jedan bogat opus. Moja je topla preporuka da u svoje čitalačke planove uvrstite Jučerašnji svet. A svakako nemojte ni Amok da preskočite.

Autorka: Milica Milić

Jedno mišljenje na „Juče koje je izbrisalo sutra“

  1. Odlican prikaz knjige koju sam nedavno procitao. A citao je dugo i sporo, sa vracanjima na prethodno jer covok prosto zeli da je upije u sebe. Izvanredan Tismin prevod . Knjiga, koja iako opisuje jednu epohu iz ugla svedoka, vrhunskog intelektualca i plemenitog coveka, vrlo je aktuelna i danas, pomazuci nam da bolje prepoznajemo znakove burnog doba u kome zivimo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *