Кружење воде у природи

Родиш се
(целу људску историју ти немаш никаквог избора
него чекаш
у предсобљу)

немаш свести

желиш топло
немаш зубе
нека проходаш
и проговориш

и стекнеш појам

Он,
такав, непромењив,
никад исти
остаје да зјапи кроз тебе
и сачињава те
скоро до самог краја

мори те мисао:
ништа ти не треба
(баханалија самосвести)

ни да једеш
ни да видиш
ни да волиш (будеш вољен)
ни да се обезнаниш до самог дна
ни да спознаш (кад све је већ спознато),
напослетку ни да
дишеш

сит си свега и све је познато и досадно и исто;
сит си (а никада гладнији ниси био)

и све то прође
и прошло је,
пролазиће заувек

док наједно

– излапи свест

нестане топло
поиспадају зуби
заборавиш да ходаш
не умеш више да говориш

сасвим изгубиш појам

тада умреш
(родиш се)
јер
целу људску историју ти немаш никаквог избора
него чекаш
у предсобљу.

Аутор: Стефан Басарић 

Scroll To Top