Јеси ли?

Да ли икада био сам
Тако да мрак почиње да плаши
И лишће које шушти на ветру
Ствара језу
и тера те да се покријеш преко главе
И што пре заспиш?

Да ли икада био сам
Толико да ти се смучио сопствени глас
Јер је то све што чујеш
кад се дан препусти ноћи?

Да ли икада био тако сам
да не можеш да их погледаш веселе и раздрагане
Заљубљене и срећне
Док се држе за руке
Јер си ти сваког отерао?

Да ли икад био тако сам
поред празне флаше
Без пара
Знајући да следећа
може да те докрајчи
и безбедно пренесе кући?

Да ли си икада био тако сам
Да си успео да се навикнеш
Да ћутиш
Тако дуго да ћутиш
И само гледаш реку
Док музика престаје
И гласови поново допиру?

Да ли икада био тако сам
Да си схватио
да постајеш само још један
Од покретних зомбија
Који играју шах
А још ни посао немаш
Ни седу косу
Ни мудрост за ову игру
Само осећај који ствара мртвило
док дани поново клизе?

Ако јеси
Немам ништа паметно да ти кажем.

Аутор: Стефан Кирилов

Scroll To Top