Избор из поезије: Прошлост

Забрањени

Можда је срце криво,
што куца од звона јаче.
Заволи ватрено, живо,
сутрадан остављено плаче.

Можда је око погрешило,
кад ти се умилно смешило.
Сутрадан из њега суза се слива,
душо ти си свему крива.

Ти к себи призиваш,
неког о коме не смеш да сниваш!
Не сме да ти буде вољени,
срце навике своје промени!

Постани тврдо ко стена,
постани јако ко жена!
Забрањен улаз забрањенима.
Срце не маштај више о њима!

Прошлост

Тог дана киша је лила,
облаци Сунце помрачише.
Крај прозора сам се молила,
за себе мање за тебе више.

Молила сам облак црни.
Да не покваси лане срни.
Да кишу пољу да
да не избрише сећања.

На песку написана
два имена и успомена.
Да кишом душу не рани,
да у сећању остану наши дани.

Молитве моје биле су млаке;
као да призвах још црње облаке.
Пљусак избриса све успомене.
Прошлост прекри тебе и мене.

Ауторка: Светлана Радосављевић

Scroll To Top