Историјски портрет: Царица Теодора

Теодора је једна од жена коју је њена невероватна срећа довела на место византијске царице. То је чудило савременике, који су њену срећу правдали разним сплеткама. Након њене смрти, те приче још више се допуњују, због чега је била веома популарна. Рођена је око 500. године као друго дете у породици. Отац јој је био сиромах Акације, који је радио као чувар медведа у амфитеатру, те је на тај начин издржавао породицу. Међутим, након очеве смрти, како би могла да прехрани породицу, њена мајка се преудала, а како би своме другом мужу обезбедила посао Теодориног оца, њу и њене сестре извела је у арену, да моле окупљене за посао свог очуха. Када су се девојчице појавиле, присталице зелених су се на њихову појаву само насмејали, што су искористили плави те су, желећи да напакосте својим супарницима, удовољили  дечијој молби.

Да ли је њена прошлост, пре него што је постала царица, стварно била толико бурна, као што Прокопије тврди, не зна се, али свакако се за њу не може тврдити да је у тим година живела мирним и повученим животом. Теодора свакако важи за жену која је имала веома бурну младост, што не треба да нас чуди, с обзиром на место и начин на који је одрасла. Место рођења ове играчице, која је својим представама забављала људе окупљене на Хиподрому, остало  је непознато. Познато нам је да је као дете дошла у Византију. Када је порасла, са сестром је играла у позоришту. Била је ниског раста. Имала је лепе очи, шаљив дух, али је такође била веома лепа. Међутим, због свог слободног понашања, дрских разговора, броју љубавника Теодора је до своје двадесете године избила на лош глас.

Пратећи једног од својих љубавника, отишла је у Африку, а када ју је он отера од себе, у беспарици лутала је источним земљама. Једно време боравила је чак и у Александрији. Вративши се у Цариград, настојала је да живи примерним и мирним животом. Према једној од прича, становала је у једној скромног кући, где је прела вуну. Тамо је упознала Јустинијана, који се заљубио у њу. Прокопије наводи, да је Теодора Јустинијана освојила магијом и љубавним напицима. Вероватно је тако покушао да објасни цареву љубав према овој жени.

Колико се Јустинијан заљубио у Теодору, говори и податак да је закон који је тада био на  снази а који је забрањивао брак између сенатора и високодостојника са женама ниског положаја, забранио. Крунисана је на Ускрс у Светој Софији, а затим је отишла на Хиподром, да јој се поклоне људи које је до тада својим играма забављала.

Поставши царица, Теодора је водила доста бриге о својој лепоти, свесна да јој је њена спољашњост од великог значаја. Водила је бригу о девојкама, у престоници, које су за живот зарађивале, живећи у блуду. Ово може да нас наведе на чињеницу, да су Прокопијева тврђења тачна. Без обзира на све, цар је обожавао Теодору и није се двоумио да то и покаже. Теодора је била жена која је волела новац и власт, а византијски цар јој је све то безусловно пружао. Она је у његовим очима још више порасла, када је 18. јануара 532. године спасила византијски престо, спречивши Јустинијана да пред руљом, побегне са престола. Том приликом је показала да је добар државник, а цар је од ње тражио савете при најозбиљнијим пословима.

За разлику од свог мужа, Теодора је знала да су источне покрајине снага царства. Имала је велики утицај у политици, јер је била жена која не бира средства којима би дошла до циља. Њену моћ слабо да је нешто могло пољуљати, а колика је та моћ била говори и чињеница да је подржавала јеретике, збацивала папе… Ништа је није спречавало да дође до онога што жели. Имала је мушку чврстину, бистар и оштар ум државника. 29. јуна 548. године умрла је од рака, након дуге болести. Са њеном смрћу почиње слабљење једне славне владавине. Јустинијан је дуго патио за њом. У служби је задржао њене слуге, а када се клео, чинио је то помињући њено име.

Ауторка: Соња Татић

Scroll To Top