Игра бесконачне закривљености – роман-универзум

Први роман ауторке Зоране Манић интригира већ својим насловом, а наставља и самом садржином. Имплицитно и експлицитно се најављују нови делови романа који би тек требало да уследе, а најављује се и женски и мушки принцип, али не кроз њихову борбу већ уједињеност и ванземаљску привлачност.

Уочљиви су слојеви приповедања – ту је свезнајући наратор, потом јунак и његове мисли, али и одломци дневника, те песме главног јунака. Он се у својим мислима бори са прошлошћу и уопштено проблемом времена, те класичном проблематиком ванвременске, праве љубави али на нешто другачији начин.

Оно што је ново, интересантно јесте развој свих догађаја на основу Ајнштајнове теорије релативитета и особине црне рупе која се назива Ајнштајн-Розенов мост. Такав мост, верује се, повезује две удаљене тачке у простору и времену у нашој васиони. Расправља се и о паралелним световима, укрштању универзума. Ауторка све те онеобичене догађаје обавија велом или сна или испарењима алкохола, тако да чак ни сам јунак не зна да ли су његови доживљаји стварни или не. При самом крају романа наговештава се близина жене за којом је у потрази кроз паралелне универзуме или оне који се укрштају: „Осетио сам њену реч и њен додир на своме длану и тада сам се изненада пробудио. То је био први пут када сам осетио њен додир на својој кожи и он ми је дозволио да се осећам боље.“ Роман је јединствена смеша физике, математике, психологије,музике, филозофије и књижевности, што и сама ауторка наглашава предметом који њен јунак предаје на факултету у Америци. То је предмет Филозофија времена, чиме се и сама ауторка бави кроз конверзацију њених јунака (Филозоф, Докторка, Физичар).

Дате су многе идеје из области књижевности и писања, те о значају речи за писца као животни позив. Речи су саме по себи плата, више од тога, храна и насушна потреба, а сам њихов значај огледа се у следећем: „(…) Зоран нагло клону и осети огроман бол у срцу усред губитка, те му се чинило као да ће му срце пућиод бола, јер то што је изгубио су биле његове речи“. Мотиви за анализу су многобројни, почевши од кућице на брду, која, као нека мистична тачка свемира, покреће различите радње и мења људске судбине. Потом је ту мистика бројева 3 и 6 и музика као вечни сапутник писане речи. Музика се провлачи кроз читав роман настојећи да се скрене пажња на њену важност, утицај на књижевност, ако не чак и на међусобну условљеност постојања књижевности, односно писане речи, и музике. Радња позива на читање, необичност догађаја подсећа на оне у „Принцези Брамбили“, видљив је и утицај Киша, Булгакова. Нека питања остају у потпуности замагљена, попут судбине јунаковог оца, сестре, па и читаве породице. Околности под којима се несреће дешавају дате су у виду грубе скице, али је сасвим очевидно да прошлост јунака прогања, изазива кривицу, нелагодност живљења и потребу за бегом из овог времена, из овог универзума, те се пред њим све то и отвара.

Ауторка: Љиљана Птицина

View Comments (2)

Leave a Reply to Zorana Cancel reply

Your email address will not be published.

Scroll To Top