Идеал мушке лепоте у „Самсону и Делили“ Лазе Костића

Увод

Лаза Костић, у својој поеми Самсон и Делила, обликује свога јунака према библијском предлошку, легенди о диву неизмерне снаге, Самсону, о његовој борби са Филистејцима, заљубљивању у жену која је у бити непријатељ његовог народа, у складу са поетиком романтизма. Предмет овог рада биће покушај да се осветли начин грађења лика библијског Самсона по угледу на хероје из грчке митологије и обликовање његове мушке лепоте према античкој идеји лепог са упливом романтичарске естетике. Први део рада биће посвећен поређењу Самсона са Хераклеом и Ахилејем, пре свега према јунаштвима, а потом према важности идеје лепоте за лик хероја.

Песма се састоји од пет певања која личе на пет чинова трагедије. Однос међу певањима је симетричан: прво и треће, посвећени Самсоновој љубавној помами, дати су у брзом узрујано осмерцу, а друго и четврто, о херојском и политичком аспекту догађаја, испевани су у симетричном јампском десетерцу. Сасвим је особено пето певање, о рушењу храма и погибији свих. Ту је опет осмерац али у катренским строфама.1)

Према Карлајлу, велики људи су вође и заштитници, а не силници и освајачи. Одлике јунака, великог човека, према Карлајлу су храброст, доброта и искреност: „Покажите му пут да то учини – најобичнији јадник распалиће се до јунака.”2) Самсон, који је тема овог рада, велики је библијски јунак и има особине којима је Карлајл вредновао великог човека, хероја. Самсон је према Божијем провиђењу предвиђен да буде заштитник свога народа од непријатеља и да се слепо подлева Божијој вољи.

Самсоново рођење је у Старом завету типизирано. Као и код многих великих библијских јунака, Самсоново рођење је објавио анђео Господњи, након много година што његови родитељи нису могли да добију дете. Изриче се забрана да бритва прође кроз Самсонову косу. Дакле, већ се том светом забраном назире чињеница да је Самсонова коса племенита и да се не сме оштетити. Проречено је да је Самсон будући избавитељ и заштитник свога народа. Кад је дата једна велика душа отворена божанском значају живота, онда је дат и згодан човек да говори о томе, да опева то, да се бори и да ради за то, на велико, победоносно, трајно; онда је дат један јунак, чији ће спољн облик зависити од времена и од околине у којој се он налази.3) За Хераклеа Пол Дил каже да „Своју судбину он неће остварити завладавши светом, него савладавајући своје жеље”. То се може пренети и на Самсона, који, иако је вођен божанским провиђењем, мора да савлада своју жељу за Делилом, па и за животом, да би се остварило провиђење и био заштитник Израела. Као код Костића, Самсон је: „у почетку сав у неком чулном заносу, опијен њеним телом, и тек када је издан, долазе до изражаја његове особине јунака и заштитника народа”4) Дакле, хероји осим те спољашње борбе са чудовиштима (које су често метафора за оно унутрашње), воде важније борбе унутар себе, борбе са својим жељама и са својим карактером.

Приметна је сличност са Хераклеом и са Ахилејем. Ахилеју је сличан по срџби која је скоро па главни мотивациони агенс у овог јунака. Хераклу је сличан у јунаштвима, иако их Херакле имао неупоредиво више, нека се и поклапају. Самсон је учинио три херојска дела која ће бити представљена у даљем току овога рада.

Прво херојско дело Самсоново, он голим рукама дави лава, из кога тече мед. Херакле је убио Немејског лава: „Да би се изразило као склоност ка господарењу није више његова опасност, Херакле ће под видом духовног борца бивати приказан огрнут крзном побеђеног лава. Док је бик симболизовао сирову снагу тежње да се влада, лав сликовито приказује њену свирепост али исто тако и величанствену наочитост.5) Произилази да су Самсон и Херакле слични не само по чину убијања лава, који представља краља свих животиња и прелепу звер раскошне гриве, већ по симболици тог убиства. Дословно, самим убиством животиње (голим рукама), они су храбри људи, али у пренесеном значењу, имају склоност ка господарењу, што се више одражава на Самсона који ће бити владар и заштитник свога народа једно време. Према Полу Дилу, свака симболика се односи на живот душе, што ће рећи да су ови јунаци слични не по самим јунаштвима, већ према карактеру и психолошкој мотивацији.

Друго Самсоново јунаштво је то што поби хиљаду Филистејаца магарећом вилицом, што је антиципација трећег јунаштва, које ће многоструко превазићи друго. Треће јунаштво је оно према ком је Самсон условно речено најпознатији, оно је условљено познанством Делиле, он поби више Филистејаца него што је за целог свог живота, загрливши два стуба храма и одломивши их. Делила, филистејска лепотица, је непријатељ Самсонов, она се покорава вољи филистејских кнезова који хоће Самсонову смрт. Самсон Лазе Костића има одређен став према борби са женама, те би да је избегне: Кад с женама време губим / Волим с женом да се љубим / но с женама бити бој У српској народној поезији женски ликови су били сведени на тек неколико улога – улога мајке, верне љубе, племенитог саветника главног јунака. Изузетак су они женски јунаци чије је порекло страно. Као и у народној традицији имају негативно значење и представљају одјек мотива проклете странкиње. (…) Све до појаве романтизма скоро никада се не описује њихова физиономија, мада се каткад констатује да су лепе. С друге стране, као по правилу се приказују њихова злодела и последице које происичу из мушке опијености њиховом лепотом која није приказана али је подразумевана, и њиховом страшћу за осветом, што им прибавља савезнике за извршавање злог наума.6) Наредили су јој да сазна од Самсона где је његова снага. Делила је у њиховим сусретима покушавала да дође до одговора, али јој је Самсон сваки пут давао погрешан, да би из трећег пута начинио кобну грешку и одао јој је своју тајну. Рекао јој је да је његова снага у коси. Занесена Самсоновом лепотом она се заљубљује у њега, заборављајући сасвим да је он убица њено мужа и највећи непријатељ њеног народа, а кад је Самсон, пошто му је остригла косу, изгубио лепоту, она га даје Филистејцима. (…) Мржња према жени покреће га ипак на деловање у завршним певањима као што га је љубав покретала у првим. У Библији Самсон руши храм да би уништио своје непријатеље. У Костићевој песми на рушење га покреће искључиво мржња према жени. Слеп, он хвата за грло кип богиње Астароте, назване у песми „мати света”, мислећи да је то његова неверна драгана.7)

Препричана  је библијска легенда о Самсону, али из разлога поређења са херојима из грчке митологије као и истог старозаветног и Костићевог јунака, као што је речено. Самсон не делује сасвим својевољно, већ је вођен Божијом вољом. Сличност са Ахилејем се уочава у његовом темпераменту, односно у срџби која води у многа убиства. Херакле је такође темпераментан и чини јунаштва, која су као што је наведено, али Херакле је вођен жељом за искупљењем због уморства своје деце и да би се искупио Хери (зато што је Зевс из ванбрачне везе са Алкменом добио Херакла).

У миту о Ахилеју и амазонској краљици Пентесилеји се огледа одређена сличност са Самсоном, односно у његовом односу са Делилом, која је код Костића представљена као Амазонка, док Пентесилеја, амазонска краљица, страда због Ахилеја: „У жару борбе, Ахил убија Пентесилеју, краљицу Амазонки, али у истом часу, док на умире, заљубљује се у њу. Према неким верзијама зе старе приче, плане у њему и неодољива пожуда према већ мртвом њеном телу. Ова доиста сасвим особена ‘љубав’ наводи на то да се поставе разна питања, због чега је, ваљда, мотив касније више пута обрађиван у уметности. У сваком случају, оно што је изазвало Ахилејеву љубав није било довољно да заустави руку усмртитеља, или није било благовремено виђено. Је ли то била Пентесилејина лепота?”8)

Делила је у песми Лазе Костића, представљена као Амазонка и као романтичарска famme fatale, и наравно, лепотица: Ти се маши копља бојна, / па из грла викну гојна: / За мном,жене! / преда мном је војнов сене! Примећује се да су и Херакле и Ахилеј у својим епским биографијама имали везе са женама наведеног племена. Херкул је победник из сукоба са Амазонкама: „Амазонке су симболички оцртане као „жене – сатирачице мушкараца”, оне хоће да стану на место човека, да се надмећу с њим, борећи се против њега, уместо да га допуне. Амазонке као душоморке могу бити само жене које се на нездрав начин (хистеричан) такмиче с једном суштинском врлином која интересује мит: с духовним полетом. То супарништво исцрпљује главну снагу својствену жени, врлину драгане и мајке, топлину душе.9) Симбол  Херакле, победник краљице Амазонки одстрањује повест о хероју привученог приземношћу, мађијском чари једног типа жене који, уопштено говорећи, јесте опасност што прети сентименталним јунацима, као што каже Пол Дил.

Херакле, након што се огрешио о Мегару (побио је њихову децу), у својој епској биографији има везу са Дејаниром. Мит показује хероја како, залуђен чарима своје господарице, пада у најодвратнију нискост. Власт коју проста жена стиче над Хераклеовим духом толико га срозава да он прихвата покорно најсрамнија понижавања.10) Самсон, у делу Лазе Костића као и у библијском предлошку, такође, бива залуђен лепотом своје драге и предаје јој власт над собом, док га не изда и док се та љубав не претвори у исконску мржњу.

Идеал мушке лепоте

Пошто је тема овог дела Самсон у делу Лазе Костића, а не библијски Самсон, пажња ће бити преусмерена на статус лепога у романтичарској поетици и на идеју лепоте песника Лазе Костића. Досада је Самсон, у овом раду, био посматран кроз призму хероике, односно хероике у грчкој митологији. Његова фигура је уистину слична поређеним јунацима јер је тако и грађен, као херој чије је рођење објављено Божијим гласником, а његово деловање диктирано пророчанством, као дела ма ког другог хероја.

И пре и после романтизма постајао је латентни романтизам – Медуза, гротеска, тмурна, меланхолична, неуобичајена. Разни немачки романтичари „романтизам” сматрају шта год да је далеко, чаробно, непознато, укључујући и туробно, ирационално, самртно. Особито је романтичарско стремљење ка свему томе – то је тежња која није историјски обележена па је тако свака уметност која испољава такву тежњу романтичарска. Лепота престаје да буде форма, а лепо постаје неуобичајно, несређено. Јунаци љубавних романа више нису склони херoјским подвизима,они не успевају да одоле силини страсти. Љубавна лепота је трагична, пред њом је јунак голорук и незаштићен. Сама смрт је отргнута из царства  језе, има привлачну моћ и може бити лепа.11)

Лаза Костић је био хелениста те су сличности које су примећене код ових јунака сасвим оправдане. Костићева заокупљеност лепотом на коју је гледао очима старих Грка, учинила је да она постане извориште и исходиште његовог поетичког хоризонта.12) У поеми „Самсон и Делила” уочљиво је, оно што се односи превасходно на Костићеву драму „Максим Црнојевић” као и на друга дела: античко схватање лепоте и страдања, као и психолошки модел мотивације Шекспирових ликова.13) Максим Црнојевић, јунак истоимене Костићеве драме, страда због свог хибриса који је прозрокован уроком (мотив урокљиве лепоте), „у њему постоји нада да ће љубав надјачати фасцинираност за лепоту”.14) Као и Максим Црнојевић, и Самсон страда због губитка лепоте, а не снаге.15)

Јунак је више него свестан своје лепоте, у чему се огледа мит о Нарцису, који одбија нимфу Ехо да би несметано могао да ужива у свом дивном одразу на површини воде. Али, у „Библији” није било речи о Самсоновој лепоти, што је тема овог рада. У грчкој митологији, хероји су били и носиоци велике лепоте. Чак се у „Илијади” истиче да је лепше видети погинулог младог и лепог ратника, него старог и ружног. Позната је идеја калокагатије, идеје која спаја лепоту и доброту. Стога није било потребно додатно истицати да су грчки хероји били и лепи. Ернесто Граси истиче да „међу разноврсним особинама човековим лепота заузима посебно место; она може непосредно да постигне свој циљ; она у извесном смислу чини подвалу свих људских напора и истовремено их оправдава. Лепота и ерот су приказани овде први пут као једини темељ људске делатности.”16)

Истакнута је сличност између Самсона и Херакла у јунаштвима, што се може пренети и на идеју лепоте ова два јунака: Могло би нам се рећи да је додуше атрибут лепоте карактеристичан за светлосна божанства (донекле чак и за сва божанства горњег света), али није довољан да неко божанство карактерише као светлосно. (…) Многи мотиви мита, неупотребљени у Хомеру, и многи митови касније еротске поезије сплешће се нарочито око фигуре Ахилове; уопште изгледа да је она неодољиво привлачила еротске мотиве, јер они прате и с ону страну живота.17) Херој је највећи у свему, не само у јуначким делима, те је, наравно и најлепши од свих смртника. Јунак се доживљава као полубожанско биће. Ова нас одредница уводи у домен романтичарског доживљаја јунака. Оно што је раније било препознатљиво као антички моменат сада на исти начин може бити одређено и као залог романтичарског погледа на свет.18) Отуда Самсонова сличност са јунацима из хеладе и обликовање његовог лика према истој традицији. Самон је храбар, искрен и пожртвован, што су све важни елементи једног јунака, према Томасу Карлајлу.  Лепа Јелена, након што се Парис нејуначки понео у мегдану са Менелајем, одбија га (иако ју је Афродита опет завела да му се преда). Што ће рећи, леп човек, ако није јунак, није друштвено прихватљив у патријархалном свету који је васпитан у епској-јуначкој традицији, а тако су васпитаване и жене. Овај Самсон је одликован храброшћу пре свега, па тек онда и физичкм лепотом. Његова коса је најважнији атрибут лепоте, тек онда и очи и стас.

О Самсоновој лепоти нема конкретних речи, Костић нам није дао портрет свог јунака, стога увид у његову велику лепоту добијамо преко његовог понашања, начина хода, гибања, начина на који протреса своју лаву подобну гриву што се види у следећим стиховима: што с’ из отих дивских груди/ у надиму тешком буди, / што из крета сваког бије, / из обилних што се власи / од потреса тајне страс’и / у расплетних бујних млази’ / заталаси.

У романтизму је идеја лепоте знатно другачија него у антици. Феномен лепоте, уско је повезан са феноменом љубави као другим веома важним упориштем романтичарске тематике, обликује перспективе доживљаја лирског ја.19) Такав је Самсон Лазе Костића, дивовског раста, изузетне лепоте, изузетне снаге и са свешћу да је изузетан (пошто су јунаци романтизма изузетни, по добру или по лошем). Такође и дела изузетно, као митски хероји, наведени Херакле, Ахилеј, он чини јунаштва, али се као Прометеј залаже за свој народ и жртвује се за њега. Како је Прометеј био окован, тако је Самсон ослепљен и утамничен. Самсон, након губитка своје дивне косе, као и након ослепљења, није несрећан као Максим Црнојевић, јер његова лепота је подређена његовом јунаштву и прореченој судбини заштитника свога народа. Самсон ће, иако слеп, побити више људи него за читавог његовог живота. Његово схватање своје лепоте другачије, јер јој не придаје исти значаj као Максим Црнојевић: „Лепота задобија свој удео у трагичком ефекту тек онда кад њеним нестанком буде покренуто питање смисла о сопственом постојању.”20) Самсон овога песника, као и митски Самсон, зна да његово постојање и те како има смисла и без физичке лепоте, јер је његова сврха да буде вођа и заштитник сопственог народа. У катасторфи се поново успоставља хармонија, помирење завађених елемената, мушког и женског, јавног и личног, еротског и космичког. Тишина пада на све као камење храма што је пало на сабрани народ.21)

Закључак

Основни циљ ове анализе је осветљавање начина је лик Самсона ‘саграђен’ и на који начин је приказана његова мушка лепота у оквиру херојске етике и античке традиције. Његова лепота је анализирана у оквиру античке идеје лепоте и идеје лепоте у романтизму. На плану композиције уочили смо да је поема саткана из пет певања. Структуру ове песме чине различити мотиви који су веома смислено повезани и заокружени у уметничку целину. У уводном делу овог рада уочене су и објашњене црте које повезују хероје антике, Херакла и Ахилеја, са Самсоном и објашњене су њихове сличности према мотивима који се понављају у епским биографијама ових јунака. То су херојска етика, јунаштва која су чинили, вољена драга и њена улога у јунаковом животу, значај лепоте за хероја. У средишњем делу рада који представља одговор на тему, идеал мушке лепоте, поступно је приказана идеја лепоте у антици и романтизму на примеру Самсона из поеме Лазе Костића, пошто је његов лик грађен у оквиру обе естетске традиције. Приказана је сличност Костићевог Самсона, са јунаком његове истоимене драме, Максимом Црнојевићем и значају идеје лепоте за оба јунака. Речено је да је нестанак лепоте трагичније прихватио Црнојевић него Самсон, пошто Црнојевић постоји у драми као лепо биће, док је Самсон превасходно јунак. Самсон је јунак са поседством велике мушке лепоте која се темељи на одређеним атрибутима косе, очију и дивовског стаса. Свако од ових поглавља се бави различитом проблематиком, али свако од њих нас води ка сазнању да су лепота и љубавно осећање нераздвојни чиниоци ове песме. Стичемо сазнање на основу ове поеме, као и из других дела, да Костићево песништво одликује савршено јединство мелодиозности, ликовних елемената као и њиховог складног и јединственог међусобног прожимања.

Литература

Граси, Ернесто, Теорија о лепом у антици,СКЗ, Београд, 1974.
Деретић, Јован, Историја српске књижевности, Sezambook, Београд, 2007.
Дил, Пол, Симболика у грчкој митологији, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад, 1991.
Карлајл, Томас, О херојима - о култу хероја и херојском у историји, СКЗ, Београд, 1903.
Несторовић, Зорица, Богови, људи и цареви: трагички јунак у српској драми XIX века, Чигоја штампа, Београд, 2007.
Ребац, Аница Савић, Дух хеленства, Службени гласник, 2015.
Стојановић, Драган, Лепа бића Иве Андрића, Платонеум, ЦИД, Нови Сад, Подгорица, 2003.
Лепота у оку историје(3.11.2017.)

Ауторка: Тања Миленковић

ФУСНОТЕ:

ФУСНОТЕ:
1 Деретић, Јован, Историја српске књижевности, Sezambook, Београд, 2007, стр. 759.
2 Карлајл, Томас, О херојима – о култу хероја и херојском у историји, СКЗ, Београд, 1903, 72.
3 Карлајл, Томас, Нав. дело, 155.
4 Деретић, Јован, Нав. дело, 758.
5 Карлајл, Томас, Нав. дело,  214.
6 Несторовић, Зорица, „Линија лепоте“ у: Богови, људи и цареви: трагички јунак у српској драми XIX века, Чигоја штампа, Београд, 2007, 323.
7 Деретић, Јован, Нав. дело, стр. 758.
8 Стојановић, Драган, „Најдраже од свих бића – Труп“, у:  Лепа бића Иве Андрића, Платонеум, ЦИД, Нови Сад  Подгорица, 2003, 9.
9 Дил, Пол, Нав. дело, 216.
10 Исто, 220.
11 Томин, Горан, Лепота у оку историје, на: http://www.vox-magazin.com/clanci?layout=edit&id=159 (3.11.2017.)
12 Несторовић, Зорица, „Трагички јунак и маске – Грчки моменат“, Нав. дело, 178.
13 Исто, 323.
14 Исто, 195.
15 Деретић, Јован, Нав. дело, 758.
16 Граси, Ернесто, „Ерот као извор људских способноти“ у: Теорија о лепом у антици,СКЗ, Београд, 1974, 72.
17 Ребац, Аница Савић, ,,Двоструки Ерос” у: Ребац, Аница Савић, Дух хеленства, Службени гласник, 2015, 104.
18 Несторовић; Зорица, „Трагички јунак и маске – Грчки моменат“, Нав. дело, 182.
19 Исто, 185.
20 Исто, 193.
21 Деретић, Јован, Нав. дело, стр. 759.
Scroll To Top