Гробље заборављених књига

“Највећи страх не лежи у чињеници да ће многи писци бити заборављени, већ да неће бити ни откривени. За већину књига се чак не може рећи да су заборављене; оне једноставно нестају чим се објаве, а то се односи само на мајушан проценат дела која доживе издавање. Писање је посао у којем је тешко опстати”.1)

Карлос Руис Сафон

Карлос Руис Сафон је својим романом Сенка ветра привукао светску пажњу и публицитет. Књига је преведена на преко тридесет језика и продата у милионском тиражу. И код нас је наишла на добар пријем читалаца. Након ње сваки наредни његов роман ишчекиван је са великом пажњом.

Романом Сенка ветра Сафон започиње свој циклус романа Гробље заборављених књига који обухвата још и следеће романе: Игра анђела, Заточеник небеса и Лавиринт духова 1 и 2. Овим петоделним (четвороделним) романом Сафон је изградио једну комплексну причу која се дешава почетком и средином двадесетог века превасходно у Барселони.

Сваки од наведених романа има своју причу која је великим делом назависна у односу на остале романе, али, такође, постоји и узајамна повезаност самих романа која их чини једном целином.

Свако ко је читао Сафона добро зна да сама књига у његовим романима заузима посебно место. Великим делом књига и јесте централна тема и „главни јунак“ Сафонових романа, ако књигу можемо сматрати главним јунаком. Углавном су то књиге које се истоветно зову као и Сафонови романи који о њима говоре: Сенка ветра, Заточеник небеса и Лавиринт духова. Изузетак је књига Lux Aeterna која се спомиње у роману Игра Анђела. Свака поменута књига у наведеним Сафоновим романима, продукт је пишчеве маште, односно не постоји у стварности и свака од њих је повезана са Гробљем заборављених књига, једном огромном тајном библиотеком у којој се налазе све заборављене, неправедно запостављене и ретке књиге, књиге које су веома утицајне, судбоносне, уклете и трагичне за ликове романа. Око тих и у вези тих књига гради се прича романа и читава мистерија, али се и крију одговори на сва постављена питања које читалац може да постави. Истоветност назива Сафонових романа са називима романа који су предмет Сафонове прозе је начин на који се фикција и стварност преплићу, односно, то је оно што Сафоновим романима даје један надреални, готово магијски амбијент и ефекат јер на тај начин Сафон самог читаоца увлачи у сам ток романа и чини га саставним делом читаве приче. Читалац чита роман који се зове исто као и роман око кога се дешава читав заплет и мистерија у самом роману.

И ту се не завршава Сафонова посвећеност књигама, већ он иде много даље, он се у својим романима не бави само тим измишљеним књигама, он спомиње и књиге великих светских писаца, које су имале утицај на њега, које су му узор, идеал којем стреми као писац, а које су у романима биле од великог значаја за главне ликове, сходно којима је он градио и писао своје романе и креирао своје ликове. Тако, на пример, ту је Дикинсова књига Велика очекивања или пак Димина Гроф Монте Кристо. Поред књига, што фиктивних, што стварних, Сафон обрађује и приказује животе писаца тих измишљених књига, талентованих писаца са трагичним судбинама. Читајући овај циклус романа, неминовно ће се доћи до закључка да трагичне судбине писаца настају баш као последица тог њиховог великог списатељског дара, из чега произилази да је њихов таленат заправо и њихово проклетство које им увек „дише за вратом“ и од кога не могу побећи. У Сенци ветра уклети писац је Хулијан Караш, у Игри Анђела и Заточенику Небеса Давид Мартин, а у Лавиринту Духова је Виктор Матеиш. Сви ти писци су доживели трагичне судбине, а њихове књиге су завршиле на Гробљу заборављених књига осуђене на заборав или „чекајући дан“ када ће бити поново откривене од својих предодређених читаоца.

Шта је Гробље заборављених књига?

Као што је претходно поменуто, Гробље заборављених књига је једна огромна, тајна, библиотека, за коју се не зна тачно време настанка, али се сматра да постоји од самог постојања Барселоне. Налази се у старом делу града и представља један дословно лавиринт, у који се одлажу све оне заборављене књиге, које никад нису доспеле до својих читалаца, које су биле намењене уништењу, које су ту у Гробље заборављених књига остављене на вечни починак заборава, али и да би биле спашене од физичког уништења. То је једна огромна билблиотека за коју зна мали број људи и који у великој тајности и са великом посвећености чувају ту тајну везану за тај мистични свет књига. Гробље заборављених књига ме је неминово подсетило на Кишову Енциклопедију мртвих, на тајну библиотеку из Убертовог романа Име Руже, на Борхесову Вавилонску библиотеку. Ово поређење са поменутим писцима сигурно није претерано, већ још више говори о вредности и комплексности ових романа.

Са друге стране, уколико Гробље заборављених књига сагледамо кроз симболику схватићемо да је данас готово свака библиотека у извесном смислу Гробље заборављених књига. Библиотеке су постале масовна гробља књига, књига које је „убила“ људска незаинтересованост и равнодушност. И то је оно што је поражавајуће јер сахрањивањем књига ми не сахрањујемо само писану реч, већ много више од тога. Сахрањујемо историју, идеје, мисли, знање, културу… А без тога, људска цивилизација не може опстати.

Из тих разлога овај Сафонов циклус у великој мери осликава и данашње стање ствари у књижевности на светском нивоу, али је и једно упозорење на ту масовну појаву људског удаљавања од књиге.

Ево шта Сафон каже о Гробљу заборављених књига:

Гробље заборављених књига је метафора не само за књиге већ и за идеје, језик, знање, лепоту, колективно сећање и свега оног што нас чини људима.2)

Шта се све то крије у Гробљу заборављених књига?

Циклус Гробља заборављних књига представља спој трилерa, криминалистичких, детективских, авантуристичих, мистичних и историјских романа који обрађују политичку и социолошку ситуацију Шпаније почетком и средином двадесетог века, у великој мери обухватајући време Франкове диктатуре приказујући стање ствари и начин на који су људи тада живели.

У романима из поменутог циклуса срешћете се са много чиме, почевши од политичких махинација, преко банкарских прљавих послова, до окрутности тадашње полиције и бруталних кажњавања заробљеника у злогласном затвору у тврђави Монжуик, али ипак цела прича почиње и одиграва се око књига и књижевности. Сафон је кроз те романе вешто испреплетао све што се дало испреплетати и на тај начин суштину приче лепо укомпоновао међ’ те силне мистерије којима романи обилују. Има ту и љубавне пожуде, патње, лудила, пожртвовања, правог пријатељства и понизне захвалности, па преко интрига, гоустврајтинга, криминалистике, све до мистике и мекшег хорора.

Романи су великим делом независни један од другог. То значи да ће се основна прича око које се конструише роман и формира заплет, до краја романа разрешити и расплести. Међутим, није све баш тако једноставно. Постоји и она шира и дубља прича која се у сваком од романа готово стидљиво износи и која нам роман демистификује у једном макро плану и коју ћемо схватити тек онда када прочитамо цео циклус. Произилази да је сам циклус конципиран као један огромни мозаик, а ситни делови мозаика су разбацани и сакривени у свих пет романа, да читањем једног, два или три романа читалац стиче неку основну слику и разоткрива неке примарне тајне и мистерије, али откровење ће уследити тек када прочита цео циклус или га прочита више пута.

О својој саги Гробља заборављених књига Сафон каже:

„Није реч о хронолошкој саги, већ пре о лавиринту међусобно протканих романа који чине слагалицу прича чији је чвор гроблје заборављених књига, само средиште овог четворокњижног циклуса.“3)

Из свега напред наведено, долази се до закључка да је овај Сафонов циклус једно веома комплексно и вишеслојно књижевно дело, које чим кренете да читате, нећете моћи да испустите из руку док га не прочитате. Међутим, озбиљан је то подухват. Пет књига, а свака има око 400 страна. Али нека вас та обимност не плаши, нити одбија од читања јер чим кренете са читањем и брзином „сенке ветра“ будете увучени у ту Сафонову мистерију Гробља заборављених књига, нећете моћи тако лако да се искобељате из тог лавиринта писаних речи, из тог „лавиринта духова“. Имаћете утисак да сте постали својеврсни затвореник, „заточеник небеса“ у том имагинарном свету Сафонове прозе и да све то што вам се дешава приликом читања дело је неке веће силе, нечег што је изнад вас и вашег поимања ствари и стварности, а у ствари све је то само Сафонова магија која у великој мери може бити окарактерисана и као „игра анђела“. Зато правац на читање. Оживите ту магију која чека само на вас, умртвљена и заборављена на Гробљу заборављених књига.

Аутор: Миљан Ристић

ФУСНОТЕ:

ФУСНОТЕ:
1 Цитат наведен из интервјуа објављеног у Политици – Већ имамо гробља заборављених књига
2 Наведено према интервјуу који је објављен у Индепенденту
3 Цитат из интервјуа који је објављен у Политици.
Scroll To Top