Гала, уљез који је продрмао надреализам

Књижевница Моника Згустова објављује La intrusa. Retrato intimo de Gala Dali (Уљез. Интимни портрет Гале Дали),1) причу у којој описује живот жене која је имала одлучујућу улогу у уметности двадесетог века. Моника анализира Галину личност и стил живота и допринос који је, као жена уметника Пола Елијара, Макса Ернста и Салвадора Далија, дала уметности.

“Девојка у бунди сишла је из воза на станицу у Давосу у Швајцарској, а путовање, које је започела у Москви, са неколико преседања, трајало је 3 дана. Остало је још само да стигне до клинике која се налазила на врху планина затрпаних снегом. Био је то почетак зиме 1912”. Болница се налазила у Клаваделу, у швајцарским Алпима, а та млада девојка од осамнаест година из Москве, која је требало да стигне на клинику да би се лечила од туберкулозе, и чије се стање сваког дана све више погоршавало, била је управо Гала. Тамо горе међу облацима, упознала је младића из Париза са којим је успоставила нешто више од обичног пријатељства. Био је то Евген-Емил-Пол-Гриндел, младић кога је управо она подстакла да пише поезију и који ће убрзо постати познат као Пол Елијар. Оваквим почетком као из филмова књижевница Моника Згустова (Праг, 1957) напушта Гулаг2) и посвећује се новој књизи Уљез. Интимни портрет Гале Дали, жене која је обележила уметност XX века. Књига је објављена у издању издавачке куће Galaxia Gutenberg.

Да кренемо редом. Прича почиње 1912. године када Гала (Казан, Русија, 1984. – Портлигат, 1982.) још увек није Гала Елијар, а још мање Гала Дали. Она је обична девојка коју породица шаље на лечење, где проналази љубав, а 1914. године обоје излазе из болнице и враћају се својим кућама. Наравно да нико није ни слутио да ће Аустроугарска објавити рат Србији и да ће почети Први светски рат, међутим, то се догодило и док се Елијар борио на фронту, Гала је остала у Москви, у свом стану у центру града. После рата, 1916. године, прешла је целу Европу како би се преселила у Париз, где су се и венчали, а две године касније родила се њена ћерка Сесил. Гала није ни слутила да ће постати кључна фигура у уметности и да ће се кретати у круговима париских уметника, иако у њима никада није била у потпуности прихваћена.

Гала је била жртва друштва које није прихватало слободне жене

Пошто је овај део приче познат, Моника Згустова путује у родно место своје јунакиње, жене која је била “жртва одређеног мушког шовинизма и друштва које није прихватало слободне жене”, како би “анализирала њену личност и стил живота и допринос који је дала уметности двадесетог века”. Књижевница прича Галину причу на динамичан и интересантан начин и описује је на основу закључака које стиче пажљивим истраживањем њених дневника, докумената из архиве Фондације “Гала-Салвадор Дали”, као и многих других докумената у Русији.

Њен брат, узрок њених тајних љубави

Гала је имала два брата и једну сестру. Њен брат Вадка посећивао ју је ноћу у њеној соби, а како књижевница објашњава “она је осећала скривену љубав према њему, на коју се навикла, као и на погледе пуне страсти и љубоморе”. То је довело до њеног сталног трагања за узбуђењем у забрањеним и тајним љубавима, што ће касније утицати и на њене везе. Чак се и њен очух дивио њеној лепоти, како тврди Згустова, а можда је чак осећао и нешто више. То је разлог због кога се наша јунакиња заљубљује у мушкарце у чијим се породицама осећа као уљез. Родитељи Пола Елијара нису је прихватали, као ни Далије породица, а што се тиче везе са Ернстом, он је већ имао своју породицу, тако да је и тамо била уљез. Њој није стварало неугодност, већ је, напротив, још више подстицало њену страст.

Гала са братом Николајем и Лидијом, 1910.

Елијар се није усуђивао да објави песме које Гала претходно није прочитала

Не може се негирати да је уживала у флертовању и кокетирању са Елијаровим пријатељима, као ни чињеница да је имала веома важну улогу у покрету надреализма. Била је велика инспирација свом мужу, Максу Ернесту и Салвадору Далију. “Без ње Пол никада не би писао поезију и вероватно никада не би постао велики песник”, сматра Згустова. Не треба заборавити да га је она још у болници, будући да је била искуснија, убедила да пише. Гала је још у детињству у Русији упознала велику руску песникињу двадесетег века, Марину Цветајеву, уз коју је стекла истанчан укус и захваљујући којој је схватила значај поезија и важност разумевања свих врста уметности.

Сва њена знања (а читала је једну књигу дневно) делила је са својим мужем и храбрила га да пише. Уствари, заједно су радили на поезији, она га је исправљала и ишчитавала његова дела пре објављивања, а кад су неком приликом били раздвојени, “Елијар се није усудио да објави песме које Гала претходно није прочитала”.

Љубавни троугао: Макс Ернст, Пол Елијар и Гала, веза која траје две године

Године 1921. овај пар закуцао је на врата Макса Ернста, уметника коме се и Тристан Тзара дивио, а чију су изложбу пропустили због Галиних здравстених проблема. Провели су недељу дана заједно, а за то време су Елијар и Ернст успели да успоставе веома блиско, скоро братско пријатељство. Нешто касније одлучују да са групом пријатеља оду на одмор и управо тог лета почиње љубавна веза, након чега Ернст прелази да живи са њима у њиховој кући у Сен Брису. Овај надреалистички сликар, који није имао од чега да живи, сликао је мурале у атељеу док га је Гала, која је осећала све већу привлачност према том веселом младићу, пажљиво пратила погледом. Посматрала га је “са дивљењем и храбрила га знањем које је поседовала”. Од уметника, којима је била свакодневно окружена, стекла је “знања о техникама сликања, о томе како постићи светлосне ефекте на платну, мешати боје и многа друга знања”, потврђује Згустова.

Гала и Пол Елијар

Пол Елијар правио се да све то не види, док једног дана није пресекао и одлучио да побегне са 17 хиљада франака. Уметници дадаизма, који су се толико дивили песнику, стали су на Галину страну, иако она никада није изазвала превише симпатија код њих. “Дођи код мене”, писао јој је Елијар са Тахитија и послао јој новац да се нађу у Сајгону. После две године љубавни троугао се распао. Гали, међутим, то није било важно. Била је свесна да никако није могла да се уклопи, али је сматрала да “то није зависило од ње, и да није имала разлога за бригу. То је био њен начин размишљања, многи људи су то схватали погрешно, а она се, иако је присуствовала многим вечерама, увек држала по страни, и није учествовала у разговорима”, тврди Згустова. Деловала је арогантно, али, заправо, за њу је њена лична слобода била нешто свето.

Лето са Далијем на Коста Брави

Путовање са пријатељима како би упознали Салвадора Далија у његовом атељеу био је други велики ударац за Пола Елијара. Шетње по литицама, коктели и закуске допринели су да се Гала Елијар и млади надреалиста препусте страсти која се завршила њеном смрћу 1982. Када су се упознали “Дали је већ био познати уметник, али ко зна шта би од њега било и како би завршио без ње”. Кад је реч о сликарству, понашала се исто према свим својим љубавницима: “Не само да је посматрала сваки потез четкице да би оценила његов напредак, већ је такође размишљала о његовој будућности и тражила нове правце за њега”. Пошто је била страствени љубитељ књижевности, читала је наглас док је Дали сликао и на тај начин је богатила и његову културу. Уствари, она је била та која га је подстакла да пише и исправљала његов француски.

Отац Салвадора Далија избацио је из тестамента овог сликара надреализма због његове везе са Галом

Овај заљубљени пар преселио се у Каталонију и више од месец дана живео је у колиби без струје и воде, што је Галу скоро коштало живота, јер се за то време стање њених осетљивих плућа значајно погоршало.  Године 1940. пошто је Гала добро протумачила предосећаје које је имала и схватила да пакт између Русије и Немачке није могао донети ништа добро, брачни пар одлучује да се склони у Сједињене Америчке Државе и да побегне од Шпанског грађанског и Другог светског рата.

Вратили су се осам година касније, 1948. године, када су се и помирили са Салвадором Далијем, оцем, који је Галу “само донекле прихватио”. После његове смрти схватили су да је сликара избацио из тестамента и да је све оставио својој ћерки Ана Марији, објашњава Згустова. И даље је била уљез, али њена снажна личност одржавала је њен дух. Многи то нису могли схватити и, иако су “видели њен позитивни утицај на Далијеву уметности, нису могли да прихвате њен немирни дух, били су превелике моралисте да би схватили слободу, без које она није могла живети”.

Увек је знала шта жели, била је свесна своје снажне личности и “увек је била уз мушкарца, никада у његовој сенци”. Међутим, Гала није осећала потребу да буде у центру пажње. Помогла је и дала свој допринос уметничком стваралаштву својих мужева “као помоћник, саветник, инспирација и најбоља другарица, али није желела да буде славна. Она је само желела да буде срећна и да може да чита”. Без Гале, закључује Моника Згустова, “култура двадесетог века била би сиромашнија”.

Оригинал: Gala, la intrusa que agitó el surrealismo
Аутор текста: SAIOA CAMARZANA
Превела са шпанског: Драгана Ј. Ђорђевић

ФУСНОТЕ:

ФУСНОТЕ:
1 Monica Zgustova, La intrusa. Retrato intimo de Gala Dalí, Galaxia Gutemberg, 2018.  (прим. прев. Дело није преведено на српски језик, наслов дела је преведен за потребе овог чланка)
2 У својој претходној књизи Моника Згустова описује живот Стаљинове ћерке и бави се темом совјетских логора
Scroll To Top