ФЛОРА И ФАУНА

Флора и фауна

Познајем девојку која чува две златне рибице.
Мрзи их, храни их да не умру.
Понекад је ухватим како их гледа
као да се пита чему служе.
Понекад ме замоли да их храним.
Ја заборавим.
Онда је лажем да јесам, да је све у реду.
А није, трчала сам по ноћи да спасим проклетиње.
Нису те рибе ништа криве.

Нису криве што она не зна шта хоће.
Нису криве што ја мислим само на себе.
Прочитала сам да могу без хране десет дана,
али одбијам да будем одговорна за више од
Једног поремећаја исхране у столећу.
Да ли рибе пију воду?
Да ли лажем кад ти у три ујутру пишем да ипак можемо
да будемо само пријатељи, да сам размислила?
Лажем као пас, вињаци терају вилењаке да климају главом.
Држе им пиштољ на потиљку терају их да ме обмањују.
Светлуца екран муњицама у глави осећам.
Пробада ме негде између слепоочнице и спознаје
да се ти мене ниси сетио у три ујутру, никада.
На секунд се учинило да влада мир, мрзела сам га,
Рађе бих теби разбијала летеће тањире око главе
Док се дерем…Као Мајаковски Марији.
Кога брига да ли рибе пију воду.
Колико већ следећег сата
Нећу се више трудити да сазнам
чега се плашиш када сви оду,
нашла сам ипак сличност
између тебе и Brucе Wаyна
обоје сте измишљени ликови.
И ходаћу са свешћу како је свемир превелик да бих трошила
преостале секунде које одбројавају на покварене ствари.
Рециклирај, преобликуј, поправи, али нешто мораш одбацити.
Змија остави своју кожу да земља постане плоднија и оде.
На нађубреној земљи оним чега више нема никнем

Малине

Купила сам ти малине.
Згњечиле се у торби
Док сам те шетала
По гробљу у кварту.
Да дишеш, да дишеш.
Купила сам ти малине
Јер знам да волиш.
Узми једну одмах.
Нису опране кажеш.
Нема везе једи.
Нећеш више мене
Да изједаш, не дам.
Купила сам ти малине,
Мала.
Да једеш док дишеш.
Тамо где само ти
Можеш да удахнеш.
Где су други покопани.
Да осетиш удах до прста,
До најдуже риђе власи.
Мала,
Једи говна мала.
Једи малине и диши.

Ауторка: Валентина Талијан

Scroll To Top