ЕYOT: Искреношћу до оригиналног звука

За сваки мајушни корак човека један гигантски пут пред њим, а путева је много, станица још више. Где се срећу успех и човек, тамо мора бити и сведока да све то забележи. Па, ето једне прилике за сведочење/разговор са фронтменом, композитором и пијанистом састава ЕYOT, Дејаном Илијићем и прича о једној необичној и врло инспиративној дружини.

  • Састав ЕYOT, који чине Дејан Илијић (клавир), Слађан Миленовић (гитара), Милош Војводић (бубњеви), Марко Стојиљковић (бас гитара), настао је 2008. године и до данас иза себе има три сјајна албума, наступе у преко двадесет земаља света и критике највећих светских музичких професионалаца. ,,Како и када дотле стигосмо?“

Комбинација непрестаног рада, жеље, квалитета и среће. Са друге стране, мислим да још нисмо стигли тамо где смо кренули, све је ово само почетак.

  • Након што сте 2009. године победили на такмичењу Umbria Jazz Balkanic Windows, врло брзо постали сте евидентно један од најинтересантнијих балканских састава на европској сцени. Шта се променило и да ли је промена била само у вашој музици или и у вама и вашим наступима?

Није се променило пуно тога, само се стицало искуство и мало смо старији. А то искуство и темељ који имамо нам помаже да стално дижемо ствари на нови ниво.

  • Када помињем ваше наступе који свакако имају наднационални карактер и истичу управо другачији звук, колико је било тешко одвојити се од ,,балканског“ мелоса и започети нешто ново?

Ми нисмо бежали од балканског мелоса, он је и даље јако присутан и увек ће бити. Само што за разлику од многих који су у те токове ушли због интересовања тржишта, ми то искрено носимо у себи и верујем да се то чује. Искреношћу смо дошли до оригиналног звука, утицаји свакако постоје али се то све склопило у звук који имамо и градимо од самог почетка.

  • Шта је за вас тешка индустрија, а шта лака, тј. да ли у музици ишта може да се чини са лакоћом, импровизовано и ,,пренатегнуто“, а да не губи од оног унутрашњег ефекта стварне и живе мелодије?

Мислим да је све у таленту и колико неко воли то што ради, притом не мислим само на музику, неке ствари одређеним људима иду лакше, некима теже. У музици се увек чује да ли неко ради ствари због новца или славе или је то уметност. Али на крају крајева, и то је свакако слободан избор, зато постоје различити жанрови и различите сврхе, па нека ради ко шта жели. Оно што је битно је избегавање стављања ствари у исти кош. Верујем у природну хијерархију музике, јер се у овој индустријској подели све мало измешало и преокренуло наглавачке.

  • Након кратке паузе и три објављена албума, могу са радошћу да кажем да је фебруар месец ЕYOTa и да нас je 20. фебруара дочекала промоција вашег четртог по реду албума – INNATe, у издању њујоршке издавачке куће Ninety and Nine Records. Шта нам то занимљиво спремате и колико дуго и како је изгледало радити на новом албуму?

Спремали смо га од тренутка кад је претходни албум објављен, с тим што се интезитет стварања и рада повећао почетком прошле године. Доста времена је отишло и на саму припрему целокупног, техничког процеса. INNATE се суштински не разликује од претходних издања, али је свакако звук другачији и мислим да неке од композиција доносе нешто ново у нашем раду. Ми увек гледамо на нови материјал као на нешто што проширује досадашњу причу, иако је и сам прича за себе. Овога пута смо уз албум додали и кратак опис који му даје форму програмске музике и посвећен је овим просторима, који су увек пуни инспиративног материјала за уметнике.


  • Снимање и ,,миксање“ албума у Чикагу, радио је чувени Стив Албини, познат по успешној музичкој сарадњи са Niravanom, PJ Harvey, Pixisу. Како је то сарађивати са врхунским музичарем и при том створити албум за три дана без употребе рачунара?

Све албуме смо снимали у сарадњи са врхунским професионалцима и у кратком временском року, тако да у односу и притиску који постоји када се тако снима албум, није било никакве разлике. Стив је свакако најзвучније име, велики радник и детаљиста који је такође навикао да брзо ради, и кад се све то склопи, у студију који је феноменалан и врло инспиративан за рад, добије се овакав резултат. Предност рада без рачунара је у томе што си у старту свестан да нема много простора за исправку. То нас је натерало да будемо максимално спремни и фокусирани.

  • Албум као посвета балканском поднебљу и први сингл Veer. Очигледно да је Балкан присутан тамо негде далеко и да ваша аутентичност јесте и веза за простором из којег музика потиче. Да ли, светска каријера и наступи у иностранству, постају доказ да на успешност врло често утичу простор, тачније поднебље на којем се ствара?

У нашем случају, притом мислим на Балкан, поднебље је више отежавајућа околност него предност и сви ми морамо да радимо дупло више и боље од западних колега да бисмо дошли у ситуацију да се наш рад вреднује у светским оквирима. Зато смо изузетно поносни на све досадашње успехе који се протежу широм планете. Да ли је наш пример доказ или статистичка грешка тешко је рећи, у сваком случају не планирамо да станемо.

  • Како сте најавили наступе у иностранству али и у Србији, када можемо да очекујемо неко ново извођење, код куће?

Трудићемо да свирамо што више и код куће али то не зависи само од нас. Очекује нас неколико важних домаћих наступа, то је сигурно.

  • Мислим да ћете се и сами сложити, да данас готово нема човека који не ужива да, ако не и сам учествује, већ само посматра поигравање: начином одевања, говора, понашања, али и музиком. Међутим, поигравање није увек лако, треба знати и умети мењати ствари и претварати у нешто другачије. Како је вама пошло за руком да не кажете ништа, а кажете тако много, мелодијом? Шта вас је навело да у свету неопходне комуникације, прави начин за исто пронађете у мелодији? Порука за читаоце КУЛТ-а?

За разлику од комуникације говором и речима, музика не познаје границе и комуницира на неком вишем нивоу а сви смо ми на овој планети исти и исто реагујемо на њу.

  • Порука за читаоце КУЛТ-а?

Лепше је с КУЛТуром!

За крај, уживајте у сјајној музици – ЕYOT за вас!

Разговор водила: Миљана Миланковић

Scroll To Top