Еуфорична жена

Она је увијек еуфорична
У лијевој руци држи чашу црвеног вина
Које не подноси
А десном маше познатим лицима у гомили
Кад се смије не показује зубе
Увијек накриви главу удесно
И намршти чело кад пажљиво слуша
У минути изговори стотину глупости
А онда своју љутњу пренесе на папир
И претвори је у ријечи
Које дирају срца људи
Флертује са мушкарцима
Који носе ватру у очима
Свиђа јој се осјећај
Који јој пролази кроз тијело
Када је гледају
Жели да буде бесрамна као
Даме из Скотовог романа
Али не може ништа против
Природе која је сваки пут порази
Увијек би мијењала и најскупље пиће
За шољу кафе макар и хладне
Више воли блуз од џеза
И не мари за љето
Колико за јесен
Сања о одласку у неку егзотичну земљу
И чека да се испуни
Предсказање из наталне карте
Коју јој је давно урадио
Један смијешни астролог-аматер
А у ствари је само једна
Еуфорична жена
Заробљена у рутини сопственог живота
Не видећи излаз
Из стварности која подсјећа на кошмар

Ауторка: Валентина Шуковић

Scroll To Top