Друштвена критика у симфоник металу

Део други – критика религије

У претходном делу, било је речи о песми Consign to Oblivion, бенда Epica, односно анализирали смо текст песме кроз социолошку призму. У најкраћим цртама смо објаснили и мали део историјата самог поджанра.

Mного је оних који се боре против владајућег друштвеног поретка друштвеним активизмом. Неки га заговарају и сматрају чистим демократским поретком, а с друге стране, неки га критикују. Критику владајућег система вредности ћемо данас често пронаћи на разним платформама, укључујући друштвене мреже и подкасте. Наћи ћемо је у интелектуалним круговима, чак и у најнижим слојевима друштва који се против тога буне на сопствене начине. Бунт против наметнутих вредности проналази се у различитим садржајима, како у медијима, тако и у уметности. Уметношћу преносимо сопствене емоције посредном интеракцијом са широм јавношћу. Када су те емоције последица једног ширег друштвеног система, добијамо поруке уметника кроз заиста цењена и несвакидашња уметничка дела.

Бенд Epica формирао је Марк Јансен, након свог изласка из бенда After Forever. Првобитан назив бенда Epica је био Sahara Dust, али се тај назив није дуго задржао, с обзиром да се и иницијална постава бенда поприлично брзо променила. Инспирација за ново име бенда пронађена је у називу једног од албума бенда Kamelot, са којим је Epica имала веома блиску сарадњу.

Као особа чије је поље интересовања била психологија, сасвим је очекивано да је Марк Јансен перципирао данашњи поредак на другачији начин, те да је успео да критикује данашње друштво и друштвене односе кроз текстове песама бенда Epica. Успео је да пренесе меланхоличне и бунтовне емоције које критикују данашње друштво и директна су последица система у коме живимо. Својим текстовима и музиком, Epica је придобила велику пажњу љубитеља метал поткултуре, те може да подстакне свакога на неко дубље размишљање и на самокритику. Сви појединци који уживају одређени уметнички садржај, имају прилику да га интерпретирају на сопствени начин, да извуку неку поуку из њега, те да њиме буду инспирисани. Тиме, уметност има и проактивну димензију.

Песма почиње хорским извођењем, које као да даје догматске наредбе слушаоцима. Наређивачки приступ је овде употребљен сатирично и позива на коришћење здравог разума.

Текст сугерише и на количину лицемерја коју насилно усађивање идеје носи са собом. Марк Јансен у својој вокалној деоници покушава да подсети да је кључ у делању, а не слепом веровању у бајке које нам се пласирају. Део песме који изводи он, вокално је пренесен мушким, грубим, бунтовним вокалним извођењем. Овај глас као да се бори за себе директно против убеђивања у божије поруке, лажне осуде и позива на самокритику кроз метафору која је у песми представљена као самокритика одраза у огледалу. С друге стране, као контраст Марковом вокалу, Симонин нежни вокал објашњава колико хуманости недостаје у владајућем систему вредности, те да опроштај није на продају, што је јасна критика институције исповедања. Може се рећи да је психотерапија заменила, односно подигла на научни ниво институцију исповедања. Раније, бог је био тај кога је требало молити за опроштај. Данас се опроштај сматра као лична ствар и зависи од наше сопствене одлуке да опростимо себи или друштву које нас окружује. Текст критикује друштва у којима се хуманост и опроштај вреднују новцем, а нису саставни део друштвених интеракција. Комбинација хорског певања које наређује, Симониног нежног, оперског вокала, који се кроз сету труди да оправда Марков бунт, те Марковог грубог, дубоког гласа који се буни, у слушаоцу буди помешане емоције које, када се склопе у једну целину, мотивишу појединца да овај текст слуша са дозом критичности према друштву.

Ова песма је директна критика владајућег друштвеног поретка, али с обзиром на мотиве из Библије, може се протумачити и као критика религијског поретка. Религијски мотиви се врло лако могу схватити и као метафора за било коју другу врсту насилног усађивања мишљења, почевши од друштвеног, па до политичког. Коришћење здравог разума, на које ова песма позива, јесте у корену критичког мишљења, које је увек корак ближе откривању истине.

Ауторка: Исидора Пејаков

Scroll To Top