Category Archives: Proza

MOGLI BISMO U PRIZREN, NA FILM I KOLAČE

Novi Sad, prometna ulica, gurkaju nas prolaznici. Susrećem se sa starim poznanikom. Toplo je, ali zastajemo da kratko porazgovaramo.

Vreme: početak avgusta, pre mog odlaska na put za Prizren.

– Hej, gde ideš to? – upita me on.

– U Prizren. – odgovorih mu.

– Molim?

– U Pri-zren, onaj stari grad na Kosovu, na samom jugu.

– Kako to misliš ideš na Kosovo…

– Tako lepo, idemo nas šest na Dokufest – međunarodni festival dokumentarnog filma. Continue reading MOGLI BISMO U PRIZREN, NA FILM I KOLAČE

POSLEDNJI SUSRET

Nebo je bilo bez oblaka. Jak vetar duvao je od ranog jutra. Čudno se osećao. Podilazila ga je jeza od uznemirenih krikova galebova u zalivu. Ustao je, uzrujan i pronašao majku u vinogradu. Sestra je još uvek spavala. Jutro je bilo neobično hladno, ali nije poneo gunj. Neumiven, posmatrao je nebo. Drveće na obali povijalo se od siline vetra i šumelo, dok je more grmelo.

Uzburkana sila pretila je da polomi okolno stenje i Starut im krenu u susret. Voleo je buru, ali je ova bila nekako drugačija. U selu je vladao mir, neobičan za to doba dana. Nigde čamca, nigde bačene mreže. Seo je na vlažnu stenu i zagledao se u pučinu. I dalje ni traga brodu, barci, čamcu. Nekakva čudna zebnja uvlačila mu se u kosti, ali ju je pripisivao vlažnom kamenu, uznemirenom moru, belim galebovima. Continue reading POSLEDNJI SUSRET

NIŠVILLE IS OVER

Neko i Pajaco su osvedočeni ljubitelji muzike bilo rokenrola, bilo džeza. Tako ih je put i doveo u Nišvil i na Nišvil. Međutim četvorodnevna avantura je okončana, i oni se vraćaju domu svome. A kako drugačije nego međugradskim autobusom. Razgovor koji će njih dvojica voditi biće o svemu drugome samo ne o Nišvilu i o muzici. To je bilo, dogodilo se, to je iza njih, i trebalo bi pogledati ono što je ispred, što će se tek dogoditi. Uputiti jedan mali, sasvim majušan pogled u blisku budućnost.

Continue reading NIŠVILLE IS OVER