Category Archives: cARTe diem

DO “LUDILA” I NAZAD

Neumorni kulturni poslenik, pesnik i prozni pisac  Miroslav Mišo Bakrač obradovao nas je u 2014. novim romanom. Poznat je niškoj kulturnoj javnosti po romanu „Kazivanja  đeda Anta“, po „Pivskim pričama“, “Častoslovu“, „Mojim vojničkim danima“ i dr. Poznat je po zbirci pesama „Pjesma prizvana kišom“.  Predsednik je Udruženja pisaca „Čegar“. Urednik je časopisa tog udruženja „SRETANJA“ koji izlazi četiri puta godišnje. U 2013. i 2014. uređuje pet zbornika poezije pesnika iz Niša ali i iz celog regiona. Continue reading DO “LUDILA” I NAZAD

NIČEOV KONCEPT APOLONSKOG I DIONISKOG U STVARALAŠTVU LEONA KOENA – II DEO

Umetnik kao ujedinitelj Dionisa i Apolona

Kao ubeđeni ateista i anti-moralista, Niče je odricao postojanje bilo kakvih natprirodnih oblika realnosti koja se staraju o “kosmičkoj pravdi” i daju smisao ljudskom životu. Nalik na Šopenhauera, čije je ideje u mladosti žedno upijao, on je svet posmatrao kao okrutno i haotično mesto koje nema nikakvo dublje značenje. Međutim, za razliku od šopenhauerovskog pesimizma, koji je izbavljenje video u što bržem oslobađanju od okova realnosti kroz stanje totalne indiferentnosti prema svetu, Niče je slavio sposobnost živih organizama da unutar haotičnog sveta stvore sopstvene sisteme, i oko njih razviju svrhu svog postojanja. Continue reading NIČEOV KONCEPT APOLONSKOG I DIONISKOG U STVARALAŠTVU LEONA KOENA – II DEO

NIČEOV KONCEPT APOLONSKOG I DIONISKOG U STVARALAŠTVU LEONA KOENA – I DEO

Leon Koen (Beograd,1859 – Vršac,1934) bio je prvi Jevrejin iz beogradske sefardske mahale, poznate pod nazivom Jalija, koji se oprobao u slikarskom pozivu. Temperamentan i radoznao, napustio je krojački zanat i rešio da se posveti umetnosti, podstaknut predavanjem Svetomira Nikolajevića pred Šekspirom. Školovanje je otpočeo na privatnim tečajevima u Beogradu, na kojima se pripremao za odlazak na minhensku likovnu akademiju. Continue reading NIČEOV KONCEPT APOLONSKOG I DIONISKOG U STVARALAŠTVU LEONA KOENA – I DEO

VESELINKA STOJKOVIĆ: KNJIGA MI JE ZADOVOLJSTVO

Povodom izlaska iz štampe nove knjige: “SUSRETI I PAMĆENJA, knjige, ljudi, jezik” u izdanju Narodnog muzeja iz Vranja

“Kao što Englezi do Vajstlera nisu videli londonsku maglu,
tako žene do nedavno nisu videle sebe…
Pokazati pravo obličje žene jeste zadatak umetnosti,
osobito književnosti.”
Irena Kšivicka
(Poljska) Continue reading VESELINKA STOJKOVIĆ: KNJIGA MI JE ZADOVOLJSTVO

UMETNOST KARAKTERISTIČNOG

(Tatjana Debeljački: Kuća od stakla, Poeta, Beograd, 2015)

Mašta u umetnosti sastoji se u sposobnosti da se nađe najpotpuniji izraz jedne postojeće stvari, ali nikada u tome da se sama ta stvar pretpostavi ili stvori. Lepota se, u stvarnosti, ukazuje u najrazličitijim formama i kao takva pripada umetnosti ili, tačnije rečeno, umetniku koji ume da je vidi i prepozna. Pojam lepog kao i istina nešto je što zavisi od vremena u kome živimo. Izraz lepoga je neposredno srazmeran sa sposobnošću percepcije koju je umetnik stekao. Jedina prava umetnost je umetnost karakterističnog. Continue reading UMETNOST KARAKTERISTIČNOG

PROSTOR ČEKANJA

Paralelno ovom životu teče i jedan naš život koji ne bi bio onaj preudaljen svet ideja, nego svet odjeka nas i naših zbivanja u jednoj prefinjenijoj materiji. I ona je ta koja slaže ureze svedočanstava jedne više perspektive što, tek na tački postignute gustine, treba iznova da prečita čitav zemaljski život.

Prvi utisak nakon i u vezi mog rođenja jeste osećanje izvesnog unutrašnje proizvedenog pritiska, nemogućnost da se iznađe dovoljan prazan široko-udisajan prostor u kome bi se nastanila jedna grananjem uspinjuća, tropski prebogata slika-o-sebi: – mesto sažimanja, za koga bi se – kao za vrh kakvog u hitnji improvizovanog šatora – prikačilo oko mog još nemuštog samoposmatranja. Prag uslikovljavanja tog u-dalj-odaslatog oku-prednjačećeg zvuka sopstva beše i odviše tesan, tako da se kroz njega – kao kroz prozorče jedino preostale nade – moglo tek proviriti ali ne i nekamo pristupiti. Continue reading PROSTOR ČEKANJA

POTREBA DA SVE BUDE PRAVO

Niče je u svojim „Nesavremenim razmatranjima“ objavio i odličnu knjižicu o istoriji, nazvavši je „O koristi i štetnosti istorije za život“. U sličnom maniru, ovu kratku raspravu mogli bismo nazvati i „O koristi i štetnosti potrebe da sve bude pravo“ (ili savršeno, ili smisleno). Kada se kaže – potreba da sve bude pravo – to zvuči kao jedna neiskvarena težnja osetljivog bića koje ne pristaje ni na šta drugo sem na ono što je nedirnuto (bilo čime što bi ga moglo isprljati). Kod raznih ljudi takva se potreba ipak na različite načine pretvara u nešto sa lošim posledicama, i po samu tu osobu, i po njeno okruženje. Nikom ne možemo obezbediti to Pravo, ma koliko voleli osobu koja to zahteva. Continue reading POTREBA DA SVE BUDE PRAVO