Category Archives: Тања Спасојевић Симеуновић

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (III ДИО)

Присутност и популарност бајроновског јунака данас

Утицај бајроновског јунака је видљив како на филму тако и у књижевности и постоји мноштво дјела и аутора на које је утицао и које је инспирисао његов лик. Његова привлачност се несумњиво налази у његовој лијепој и привлачној спољашњости а проклетој природи. Бајронов лик осмишљен је с циљем да се свиди читаоцима и сва његова дјела била су намијењена углавном женској публици. У то вријеме једини бијег од стварности за жене била је литература и начин на који је Бајрон манипулисао њиховим емоцијама, користећи страст и дивљаштво како би насликао жељу, био им је неодољив. Што није далеко од истине ни данас. Continue reading ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (III ДИО)

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

Људи су некад вјеровали да кад неко умре врана одводи његову душу у свијет мртвих. Али понекад се догоди нешто веома лоше и због огромне туге која ју прати та душа не може да пронађе свој мир. Онда понекад, али само понекад, врана може вратити душу у свијет живих како би исправила нанесену неправду.“ (Врана, 1994; 00:00:46)

Сам почетак филма наговјештава да ћемо бити упознати са ликом са којим веома лако можемо саосјећати. Његова прича је прича о љубави, смрти и губитку, прича која нам је добро позната. У есеју „Филозофија композиције“ (1846), приликом детаљног описивања настанка пјесме „Гавран“, Едгар Алан По каже да је „смрт лијепе жене неоспорно најпјесничкији предмет на свијету“ и да је „исто тако изван сумње да је о таквом предмету најпозванији да говори ожалошћени љубавник.“ Continue reading ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

Лајнова Лолита (1997)

За разлику од Кјубрикове бизарне комедије, у Лајновој мелодрами готово да и нема хумора. Филм почиње сценом у којој видимо Хамберта како се вози кроз простране америчке сеоске предјеле. Видимо његове крваве руке на волану и пиштољ на сједишту поред. Видимо схрвану и растресену особу којој као да се управо цијели свијет срушио – особу коју је стварност одаламила по њушци и која је на рубу суза. Лајнов сценариста, Стивен Шиф, много је слободније користио Набоковљеве реченице из романа, тако да нам Хамберт одмах на почетку говори својим тихим, носталгичним и сањивим гласом: Continue reading МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

Кјубрикова Лолита (1962)

Како су уопште успјели да сниме филм по „Лолити“?

Горе поменута реченица (tagline за Кјубриков филм) поставља одлично питање, иако неки критичари нису могли а да не одговоре: „Па и нису.“ По Кјубриковом мишљењу, главни проблем у то вријеме била је цензура и, како је признао годинама касније, да је знао како ће велика ограничења бити, никада не би ни снимио филм. Continue reading МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА

Хамберт Хамберт је главни лик и приповједач у Набоковљевом роману Лолита. Он је 38-годишњи професор књижевности који долази из Европе у Америку и постаје опсједнут 12-годишњом дјевојчицом по имену Долорес Хејз, или како он воли да је зове – Лолита. С обзиром на то да је он тај који нам приповиједа причу, ми све видимо његовим очима, па и саму Лолиту. У свом приповиједању он првенствено настоји да оправда своје мисли и поступке и, захваљујући огромној реторичкој моћи и убједљивости, то му полази за руком. Continue reading МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА