Буди Одисеј
Немој да будеш ни Херкул, ни Хектор, ни Јасон.
Буди Одисеј, врати се.
Буди Одисеј, макар то значило да би био осам година код Калипсо
И годину дана код Кирке (боље са нимфама него са јефтиним пријатељицама ноћи).
Док бих ја као Пенелопа била сама и шила (иако не знам да шијем)
Покров за свекра, да одужим чекање и одлуку.
Буди Одисеј и врати се, нађи пут до мене,
Чак иако би трајао десет година.
Ако си Одисеј, ја не могу да будем твоја Аријадна,
Па да ти дам клупко конца којим ћеш наћи пут до мене, пут мораш сам наћи,
Чак ако би требало да сиђеш у Ад.
Буди Одисеј, јер би он нашао пут и вратио се.
Буди Одисеј и ја ћу те чекати.
Принцеза Атех
У далекој дрвеној земљи
У којој су дани дуги
Постоји језеро плаво
У којем пливају птице ноћи
Оне нису увек саме
Друштво им прави чапља бела
Која ноћу свагда сања
Да је једном била жена
У сновима она тада
Песама се својих сети
Што их је птицама поклонила
Да их шире у својој земљи
Песме њене злата вредне
Истину носе стару
Да је народ њен, Хазарски
Слободан био давно
Облик жене више нема
Али има своје снове
У којима живи онда
Кад љубави својој опет оде
Ауторка: Тања Миленковић
Погледајте песме и овде: poessiablog.wordpress.com
Pronicljivo poigravanje sa fundamentalnim tekstom evropske kulture.
Dosetka leži u inverziji epske biografije Odiseja: na ključno mesto za lirskog subjekta postavljen je povratak antičkog heroja, a ne putovanje sâmo.