Браћа по матери

Најпре, да се упознамо са ауторима текстова: Радојко Јовановић и Раде Вучковић. Први вам можда не звучи познато, али када чујете његов псеудоним можда буде лакше. Псеудоним му је – Раде Драинац. И даље ништа? Не мари. Вероватно не поседујете више информација ни о Радету Вучковићу, који је написао позамашан број песама – инстант хитова – краљу фолк музике Шабану Шаулићу. На први поглед, ова два лица немају ништа заједничко, али – кренимо од почетка. Најпре, обојица имају мајку, и то, судећи по песмама, ни мање ни више него исту. Као прилог стављене су две песме од два различита аутора, или је то ипак једна песма или једна мајка – крајње је произвољно проценити.

Раде Драинац
Одговор на мајчино писмо

МАЈКО, ја нисам заборавио крај твоје мараме, натопљен сузама
Ни стари клен уз воденични јаз,
Мада данас као бескућник лутам пустим улицама;
Мајко, ја нисам заборавио воштане твоје образе и благо крило,
Ни речи просте што миришу на горску траву, 
И све ми је јасно као да је јуче било.
 
Још тебе једино нисам оскрнавио у овом животу пропадања.
Зато простим језиком тумачим сада
Колико те волим иако си родила у мени
Ненадмашног песника и краља страдања.
 
Нисам заборавио, мајко, дом и јасле у којима сам се родио,
Ни колевку пуну сламе у којој си ме успављивала,
Иако сам своје срце у крчми пропио
Док си ти тамо, под лозом и старим тремом, о мојој срећи снивала.
Нисам заборавио, мајко, ни кад су ме пљували ни кад су ме величали,
Иако су у граду опоганили речи моје,
Ја љубим твоје жуљевите дланове које имају сви понижени и мали,
 
Па ако сам све прокоцкао
Мајко, сачувао сам комадић неокаљаног срца за дланове твоје.

Ова Драинчева песма насловом нас може подсетити на Јесењинову Писмо мајци, али поред сличности наслова и велике љубави исказане према родитељки, коју само песник мозе исказати, не налазимо даље везе. Драинац, бандит и песник, најтананије описује оно што је једино остало светло у његовом животу. Који је број људи којима је ова песма позната од раније – није тешко погодити. На курсу посвећеном овом писцу нас је свега двадесетак. О величини Драинчевог песништва – говори песма сама.

Сада, пређимо на нешто познатије, на нешто што је преслушано 3.783.456 пута (и то само на YouTube-у, продаја плоча је, крајем осамдесетих, када Шаулић снима ову песму, је била итекако актуелна).

 Шабан Шаулић
 Краљ боема
 
 Мајко, нисам заборавио
 крај твоје мараме натопљене сузама
 ни твој топли сарени саг
 иако к'о бескуцник лутам
 везан дубоко за кућни праг
 Реф.
 Једино тебе нисам псовао
 у овом животу страдања
 волим те иако си родила у мени
 тужног човека, краља пропадања
 
 Једина, нисам заборавио
 зелену ливаду колевку малу
 у којој си мене успављивала
 иако сам срце у крчми пропио
 ти си ми, мајко, увек праштала
 Реф.

Ако се подсетимо и неодољивог мелоса, јасно нам је зашто је ова песма очарала публику у оволиком броју. Иако је Раде Вучковић “ненадмашног песника и краља страдања” претворио у “тужног човека, краља пропадања” јасно је да су то, ако не исте онда сличне личности које се боре са животом “пропадања” и “страдања”. Али, обојица идентично истичу: “Мајко, нисам заборавио крај твоје мараме натопљене сузама”. Овај јак стих ипак је одолео измени аутора чувене Тако је плакала Исидора и представља оно по чему шире масе ове песму препознају (наглашене су алитерације трилером мајко, заборавио, мараме, сузама).

Зато, следећи пут када будемо седели у кафани, и кад нас погоди севдах уз неку песму, пре него што помислимо да су једини узроци алкохол и добро друштво, можда би требало да мало боље ослушнемо да ли је међу стиховима исписан живот неког неправедно заборављеног песника.

Ауторка: Тијана Митровић

Scroll To Top