БОГИЊА

Ти си саздана од муње и ветра
од брезове коре од шапата природе од пурпура зоре

Учинићу нешто а да то ни не знаш
саркофаг скројићу од сувог злата и меда
комадићима неба засути гробницу фараонску
и од истог песка подићи ти статуу
не би ли била моја
богиња у Деир – ел – Бахрију

Твој храм излићу од египатског блага
чуваће те од свих најстрашнија стража
нова вера настаће и бићеш света тајна
клањаће се многи од сопственог срама
свим пророциа наредићу да збаце своју мантију
јер ја верујем у богињу у Деир – ел – Бахрију

Учинићу нешто а да то ни не знаш
у киши кистова тражићу једну сузу твоју
кад је нађем излићу је
у мермер у сребро у бронзу
једном руком ломићу твоје светове што гину
другом красим сакрофаг
док бубе једу тмину

Ти си божанска девојчица од брезове коре
предивна нимфа саткана од звука пуцкетаве смоле
зато погазићу бакље што се с мраком боре
отерати сунца што се светлом појме
обојити ноћи плавим бојама што лију
не би ли спавала богиња у Деир – ел – Бахрију

Учинила сам нешто а да то ни не знаш
молила се ноћу усред голотиње све
наше вртове кројила баш у сваком ћошку
вером у нас целивала тужне египатске сне
а они неће да слажу нити да сакрију
слободно их питај рећи ће јер знају
да волим лепу богињу у Деир – ел – Бахрију

Ауторка: Ана Бугариновић

Scroll To Top