Воз је стизао на станицу. Била је то благо осветљена грађевина чији су зидови били зелени и као овлаш осенчени. Насеље је – познато по извору лековите воде – било удаљено два километра. Околина грађевине је била пуста. Дуга трава је додиривала стакла малобројних прозора. Унутар грађевине, мала чекаоница се налазила између две просторије које су прозорима гледале на супротне стране – једна је гледала на пругу, а друга на непрегледну пољану иза станице. Continue reading Љубичасти анђео →