ЗАВЕШТАНЕ МЕТАМОРФОЗЕ
Због неопходности промена
Румена ме гашења
Муче
И заласци сунца
У крвотоку мисли
Узалудну наду луче
Где је та рука која посеже
Жеђ опалог листа
Да утажи
Док нам отргнуте душе низ ветар
У завештане метаморфозе
Беже
Зар сви ти утони и глинени омажи
Нису боли без слова
Био сам онај који јесам
Тек сена
Био сам на земљи орахова
И не дочеках ништа изван мог трена
СУСРЕТ
Склопљених очију милујем ствари
У игри – На слово на слово
Нагота
Под прстима
Одгонетају се праоблици
Ганутог камена и шкртог стакла
Још увек изван јарма живог и мртвог
У пољу сам појма
Слобода
Сусрет и срећа у поетском уму
Исте су речи од слога до слога
И даље
Слутњом обузета
На ивици разума… на литици света
Обитавам у три честична слоја
И све ми је сродно у амину
Који крстим Лепотом
Ауторка: Марина Богдановић