Архиве ознака: Весна Којашевић

Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

посматране кроз призму надреалистичких слика
(Ђорђо де Кирико, Салвадор Дали, Рене Магрит)

Природа поезије Васка Попе у српској књижевности педесетих и шездесетих година прошлога века утицала је на разумевање и само поимање његових стихова, те управо због тога и наилазимо на отежану рецепцију овога песника и неразумевање код већине читалаца. Међутим, иако је тадашња, наша књижевност била у току са свим светским књижевним дешавањима, публика и критика још увек нису могле да појме, на пример, Попиног коња са осам ногу. А са друге стране, постојао је још један „проблем“. Наиме, схватање његове поетике је било неразумљиво публици из тог разлога што је он никад није теоријски објаснио, већ ју је само представљао и то имплицитно, својом поезијом. Ипак, постоје “три секвенце” његове поетике које можемо издвојити: народна уметност, хумор и снови. Наставите са читањем Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

ПОРТРЕТИ ПАПА КОД РАФАЕЛА И ТИЦИЈАНА (ДРУГИ ДЕО)

Тицијан (Tiziano Vecelli или Tiziano Vecellio 14888/ 1490-1576) био је италијански сликар XVI века.  Био је један од најсвестранијих италијанских сликара, једнако вешт са портретима, пејзажима, панелима са митолошким и религијским темама. Његове методе сликања, нарочито у примени и коришћењу боја, су извршиле велики утицај не само на сликаре италијанске ренесансе већ и на потоње сликаре западне уметности. Ударио је темеље модерној портретној уметности, јер је сликајући Хабзбуршке владаре утемељио обрасце приказивања који су се поштовали све до XIX века. Један од тих Тицијанових образаца је коњанички портрет, затим ловачки портет, портрет владара у стојећем ставу и портерте у седећем ставу.

Тицијан је урадио први портрет Павла III (1534-1549). Променио је већ установљени формат портрета папа и високих прелата, које су раније сликали ренесансни сликари, попут Рафаела.

pavcПапа Павле III (1468-1549; рођен Алесандро Фарнезе), дошао је до папског трона 1527, у време неизвесности у католичкој цркви. Био је значајан покровитељ уметности и уметника. Тежио је да унапреди моћ и судбину своје породице. Када је дошао на папски трон, суочио се са протестанизмом, те је сазвао девет угледних прелата 1), како би га обавештавали о процесу реформације. Цар Карло V је одлучио да максимално угуши протестантизам па је зато у Вормсу склопљен савез са папским изаслаником Алесандром Фарнесе. Папа је пристао да помогне у рату против немачких принчева, међутим нису могли да угуше протестантску реформацију. 1537 је издао папа три документа: The bulls Sublimus Dei , Altituda divini consolii, Pastorale officium. Наставите са читањем ПОРТРЕТИ ПАПА КОД РАФАЕЛА И ТИЦИЈАНА (ДРУГИ ДЕО)

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Црквени великодостојници