Разговор с тугом
Понекада тишина зазвони
као хиљаде црквених звона
туга ми се унесе у лице
бездушно пита:
Гдје је она?
У беспућу живота нестао траг
свака успомена рану дира
само да сретнем поглед благ
и умирим хиљаду немира.
Лако је кад пада киша
кишне капи скривају сузе
туга се надвила изнад огњишта
злокобно пита:
Гдје ти је љубав
ко ти је узе? Continue reading РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА
„Оно за чим највише жудим јесте да одем из Париза, који је права џунгла за сиромашног човека. Углед мог уметничког имена расте сваког дана али ја и даље остајем који пут по три дана да не једем, што не уништава само моје здравље већ и моју енергију. Ово последње хоћу да повратим и одлазим у Панаму да живим као дивљак. Носим боје и четкице и прекалићу се далеко од свих људи. Једнако ћу патити због одсуства породице, али ћу се ослободити тог просјаштва ког се гадим." (Без датума, почетак априла 1887. Париз)
Пол Гоген овим речима, у писму својој жени Мети, преноси из дубине своје душе незаустављиву жељу да оде далеко из цивилизације. Та жеља у њему није настала случајно. Као и Пол Сезан, Ван Гог и Пол Гоген је осећао стеге имресионизма, а нарочито академизма, како спутавају његово виђење природе. Ова три представника постимпресионизма више нису желела да буду само „оруђе“ које бележи визуелне сензације. Тежили су да својим сликама дају нове методе ликовног изражавања којима ће саопштавати њихове личне доживљаје света око себе. Continue reading Пол Гоген – разбијање табуа
Опште је познато да уметници имају способност да у свему пронађу инспирацију, и претворе стечене утиске у дела. Многа уметничка дела су настала из уметникових тежњи да овековечи тренутно друштвено стање, државно уређење, или једноставно субјективне емоције, људе или догађаје које су за њега од личне важности. Са друге стране, имамо и оне уметнике који одлазе мало даље у трагању за темом својих дела, па се дотичу ТАБУА као централне јединице стварања. Continue reading ТАБУ У УМЕТНОСТИ
(for Ronald “Ronnie” Biggs )
Ne znam brate zašto,
al’ neukrotivi behu moja raja!
Sacco e Vanzetti,
brothers James &Younger,
Marlon Brando i Jimmy Dean
Geronimo and Crazy Horse,
anđeli garava lica, usamljeni jahači,
fajteri koji nisu jebali nikog ni 2%…
A evo i ti pade u nepovrat,
Roonie Biggs, veliki putniče,
on the roud, kada stiže te
trideset i deveti stepenik,
i Hitchcock sa olakšanjem premota
traku na kojoj ličiš na čilca
koga je sustigao davno opljačkani voz Continue reading GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.
И киша досадно сипи, и спровод пролази тако,
Побожно и полако
(„Сиво, суморно небо“, В. Илић)
Питање је шта би данас могло да представља табу, како у књижевности, тако и најшире узев. Према промишљањима Саве Дамјанова које износи у чланку „Уместо поговора: табу – шта је то?“, рађа се епоха неких сасвим нових табуа, дакле – и нових светиња, недодирљивих, забрањених зона. Колико је сексуалност данас табу зона, врло је упитно. Она јесте (као и порнографија) најшире присутна и у свакодневици, па и у одређеном типу литературе. Штавише, можда делује испрва парадоксално, али спрам очекиваног секса, као табуа, пре се љубав, па и оргазам могу означити овим појмом. Continue reading СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ
