Архиве ознака: ТАБУ

ФИЛИНГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

 ФИЛИГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

Пита једног ћелавог старијег физикалца, из одређеног дела (нашег) града, човека улице, како да дође до брусилице, бушилице и сличног… да ли зна? Газда?  Предузетник?  Зар Он треба да ми да плату?

Одговара му се у трену: ,,Код наркомана.’’ Тишина.  Дилема. ,,Код наркомана’’, понавља се одговор. Доћи до јефтиног грађевинског алата! Код наркомана! Наставите са читањем ФИЛИНГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

ПОНОВО РОЂЕН – ПРЕПОРОЂЕН

Поглед на јуче временски је докучив јер је непроменљив, са свим што је било, потпуно обелодањено или вешто од очију других скривено. Привлачење пажње или пуко ослобађање од мрака, каљање истине, кориговање чињеница, борба мисли, очигледна различитост, компромитујући материјал, да ли, или тек папирни видари рана што лече попут мелема наде, све су то ситуације по којима једни пљују док се други резултатима њиховим упорно хвале и на дневној бази у хладовини догађања сладе.

Наставите са читањем ПОНОВО РОЂЕН – ПРЕПОРОЂЕН

НЕВЕНА КОВАЧЕВИЋ: РАЗГОВОР СА БОЈАНОМ МАРЈАНОВИЋЕМ

Уметност је одувек инспирисала, али и провоцирала. Да ли цензура у уметности сме да постоји и у којој мери је вулгарности и вандализму место у уметничким формама, питали смо Бојана Марјановића, писца и новинара.

Бојан је добитник НИН-ове стипендије за роман у настајању, 2015. године, као и награде Лаза Лазаревић за необјављену приповетку, 2013. године. Сарађује са новинама Данас, Лицеулице, као и са више електронских портала. Један је од оснивача мултимедијалног центра Тросед, и један од уредника књижевног програма Градска књижница у КЦ Град. Његове књиге „Политика, Порнографија, Поезија“ и „Између два рата“ издала је Књижевна радионица Рашић. Наставите са читањем НЕВЕНА КОВАЧЕВИЋ: РАЗГОВОР СА БОЈАНОМ МАРЈАНОВИЋЕМ

ПОРТРЕТ БУДАЛЕ У МЛАДОСТИ

Битно је остати човек са ногама чврсто на земљи. Читао је Димитрије, а онда понови и гласно да га и Петар чује. Битно је остати са ногама чврсто на земљи! Па боже… Је л’  читаш ти ове глупости? Слабо пратим штампу. Каже му Петар. Шта уопште то значи, шта уопште значи бити са ногама на земљи? Димитрије се губио. Па јебем ти матер. Пази са обе ноге на земљи… Па ја кад видим човека само са ногама на земљи ја се смејем, ја сам срећан, углавном виђам потпуно сломљене, иду као животиње на све четири, а они  уништени пузе. Али ко то види? Наставите са читањем ПОРТРЕТ БУДАЛЕ У МЛАДОСТИ

МИТ О ЖЕНСКОМ ПИСМУ

Оно чега нема у речима, у усменој или писаној књижевности, осуђено је на заборав, прећуткивање, а самим тим и непостојање. Све што је могло бити пренето, из најдаље прошлости, до нас је стигло кроз стих, слику коју је осликао песник својим језиком, метафору или параболу записану у најстаријим списима и кроз велики број других књижевних облика формираних у најразличитијим културама. Оно што данас знамо о веровањима људи, обичајима или историји древних цивилизација само је део који је сачуван као књижевно остварење. И то је један од разлога зашто су велики владари правили огромне библиотеке, откупљивали рукописе, пленили их, унајмљивали преписиваче. Они други, који су отимали власт, палили су библиотеке и књиге својих претходника, не би ли тако изменили не само будућност него и слику прошлости, и успоставили нове истине. Наставите са читањем МИТ О ЖЕНСКОМ ПИСМУ

ЉУБАВ У ФИЛМОВИМА КРИСТОФА ОНОРЕА

Љубав: емоција, појам, нагон. Љубав: концепт који у себи садржи ерос и танатос, нагон за стварањем и уништењем, самоуништењем. Кроз постојање доживела је многа неправедна оспоравања, мистификације и лоше интерпретације и окамењивања у форме.

И сада, у 21. веку, у ком је човечанство наизглед ослобођено стега, робује се више него икада. Робује се конвенцијама, нацртима, устројености.

Говори се само о идиличним уџбеничким примерима који потврђују правило. Наставите са читањем ЉУБАВ У ФИЛМОВИМА КРИСТОФА ОНОРЕА

НЕПРИЈАТЕЉ СВОГ ЖАНРА (ВАЛТЕР У ЦРНОМ ТАЛАСУ)

Валтер је отишао у легенду. То сви знамо. Али, ако кажемо да су 22. маја 2016. у легенду отишли и Мирта, Ал Капоне, Коровјев – неће баш свако у први мах знати на шта тачно мислимо.

Пре него што ће се дефинитивно прославити улогама у спектаклима партизанског жанра (Битка на Неретви, Сутјеска, Партизани, Валтер брани Сарајево, Партизанска ескадрила само су неки од њих), Велимир Бата Живојиновић већ је имао блиставу каријеру у филмовима потпуно другачије врсте. Били су то филмови које је ондашњи режим именовао не баш лепим називом „црни талас“, окарактерисавши их на тај начин као опозиционе званичном режиму и идеологији. Наставите са читањем НЕПРИЈАТЕЉ СВОГ ЖАНРА (ВАЛТЕР У ЦРНОМ ТАЛАСУ)