Arhive oznaka: Proza

POSLEDNJI SUSRET

Nebo je bilo bez oblaka. Jak vetar duvao je od ranog jutra. Čudno se osećao. Podilazila ga je jeza od uznemirenih krikova galebova u zalivu. Ustao je, uzrujan i pronašao majku u vinogradu. Sestra je još uvek spavala. Jutro je bilo neobično hladno, ali nije poneo gunj. Neumiven, posmatrao je nebo. Drveće na obali povijalo se od siline vetra i šumelo, dok je more grmelo.

Uzburkana sila pretila je da polomi okolno stenje i Starut im krenu u susret. Voleo je buru, ali je ova bila nekako drugačija. U selu je vladao mir, neobičan za to doba dana. Nigde čamca, nigde bačene mreže. Seo je na vlažnu stenu i zagledao se u pučinu. I dalje ni traga brodu, barci, čamcu. Nekakva čudna zebnja uvlačila mu se u kosti, ali ju je pripisivao vlažnom kamenu, uznemirenom moru, belim galebovima. Nastavite sa čitanjem POSLEDNJI SUSRET

NIŠVILLE IS OVER

Neko i Pajaco su osvedočeni ljubitelji muzike bilo rokenrola, bilo džeza. Tako ih je put i doveo u Nišvil i na Nišvil. Međutim četvorodnevna avantura je okončana, i oni se vraćaju domu svome. A kako drugačije nego međugradskim autobusom. Razgovor koji će njih dvojica voditi biće o svemu drugome samo ne o Nišvilu i o muzici. To je bilo, dogodilo se, to je iza njih, i trebalo bi pogledati ono što je ispred, što će se tek dogoditi. Uputiti jedan mali, sasvim majušan pogled u blisku budućnost.

Nastavite sa čitanjem NIŠVILLE IS OVER

DR KADŽIJA

Pokopali su ga na gradskom groblju. Oproštajna dvorana bila je potpuno prazna. Niko mu nije došao na pokop. Ni vrane nisu došle. Samo su neki cigani svratili da vide ima li šta da se pokupi. Nije bilo.

Posthumno je objavio autonekrolog u novinama, u kom protestuje što niko od zvanica nije došao na njegov veličanstveni pokop, a on je toliko učinio za kulturu i društvo. Čak se ni predstavnici Udruženja nekrofila, čiji je počasni predsednik bio, nisu pojavili. Koliko samo ima onih koje je nečim zadužio u životu, a oni njega ne mogu jednom u životu da ispoštuju, poslednji put.

Ko je zapravo bio dr Kadžija i zašto niko nije došao da mu oda poštu? Nastavite sa čitanjem DR KADŽIJA

GRČ

Ne mogu precizno da odredim kada sam po prvi put uočio promenu. Grč. Da li su u pitanju bili dani nakon poplave? Sluđeni ljudi, uništeni domovi, gomile trulog pokućstva i zmije po ulicama? I ta prašina, prokleta crvena prašina, vekovni mulj sa dna rečnog korita, zaraza razvejana vetrom. Ili – dan kada si tiho rekla zbogom jer si shvatila da nemamo novca da iznajmimo kuću, čuvamo životinje i budemo svoji? Kada su snovi rastočeni u realnost? Nastavite sa čitanjem GRČ