Архиве ознака: Проза

Успавана Матилде

(одломак из романа)

Олуја која ће срушити замак свена Орјана, срушиће егзистенцију, један свет испуњен страхом, антагонизмом, себичношћу. Срушиће оно што је нестално, зарад онога што је трајно и стално.

Срушимо замкове! Останимо без ичега, баш као Буда или Исус! Храбро корачајмо напред, с љубављу према себи и према другима, без обзира на све ризике и опасности што искачу пред нас, као Херкул или Одисеј! Наставите са читањем Успавана Матилде

Хроника воде

Талас: набор ветра отиснут у калуп. 

Нисам више могао да издржим. Стоп. Морао сам побећи. Стоп. Видео сам потерницу. Стоп. То је рђав знак. Стоп. Из Саутемптона сам се искрцао пре тачно дванаест дана. Стоп. Шпански је брод. Стоп. Превози конзервирану храну. Стоп. Зове се Св. Алберто Хуртадо. Стоп. Свукуда око нас је непрегледна вода. Стоп. Предстоји ми преко пет месеци путовања. Стоп. Писаћу ти када стигнем у Бахиу Бланку. Стоп. Наћи ћемо се у Буенос Ајресу. Стоп. Наставите са читањем Хроника воде

У ЦИК ЗОРЕ

На обали нестрпљиво скидам одјећу. Дио по дио, бацам далеко до себе. Кидам јутарњу росу кап по кап, остављам то свјетлуцаво благо у углу ниског шибља, дивљег шипка са презрелим плодовима ко бисерима. Лагани јутарњи вјетар успорава моју намајеру да се го-голцат отиснем по води и пливам, пливам што даље од свега. Хлади моју нагомиловану врућину топлине страха који чека дубоко у мени.
Лагани јутарњи вјетар. Наставите са читањем У ЦИК ЗОРЕ

БЕЛИ ДВОР

I
Узела сам са стола мали наранџасти блок и оловку, устала и изашла из његове ординације. До моје собе сам се вратила дугим белим ходником. Овде је све бело! То ме ужасно нервира! Верујем да нигде на свету не постоји толико вештачки створене позитивне енергије као овде. Уместо да ме орасположи она ме гуши јер ми је наметнута. Бацила сам блок и оловку на мали сто. Стајали су нетакнути три дана. За та три дана те две ствари постале су права атракција на одељењу. Моје цимерке су се гурале на врата и чудиле се како сам добила оловку, која је била строго забрањена јер се најчешће користила као оружје а не писаљка. Велики Штрумф или ти Доца како сам га ја звала би прошао два пута дневно и упитао:
,,Цуре, да ли пише?” Наставите са читањем БЕЛИ ДВОР

ФИЛИНГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

 ФИЛИГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

Пита једног ћелавог старијег физикалца, из одређеног дела (нашег) града, човека улице, како да дође до брусилице, бушилице и сличног… да ли зна? Газда?  Предузетник?  Зар Он треба да ми да плату?

Одговара му се у трену: ,,Код наркомана.’’ Тишина.  Дилема. ,,Код наркомана’’, понавља се одговор. Доћи до јефтиног грађевинског алата! Код наркомана! Наставите са читањем ФИЛИНГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

НЕИТИНО ОБЗОРЈЕ – ПРАГ НОВОГ ЕОНА

Нова (појачано савесна) елита-на-земљи – не би била она за-свет-незаинтересована, с фиксног удаљења објављујућа, него једна која се (као свуд по земаљској кугли разбацана) ствара под невидљивим вођством мртвих: – преокрет на прагу новог еона! А тај је сам праг подземна ризница, сунчева заклопљена зеница или Аментет – предворје Дуата (ноћног пута) где мртви чекају барку залазећег сунца. У њему се (као унакрст просеченом “квадрату”) вага да ли ће неке душе наставити пут кроз Дуат (бесконачно изувијани пут, поноћно-обрисни “круг”) или неће; те да ли ће бити способне за овакво једно вођство-над-живима. Наставите са читањем НЕИТИНО ОБЗОРЈЕ – ПРАГ НОВОГ ЕОНА

ПОНОВО РОЂЕН – ПРЕПОРОЂЕН

Поглед на јуче временски је докучив јер је непроменљив, са свим што је било, потпуно обелодањено или вешто од очију других скривено. Привлачење пажње или пуко ослобађање од мрака, каљање истине, кориговање чињеница, борба мисли, очигледна различитост, компромитујући материјал, да ли, или тек папирни видари рана што лече попут мелема наде, све су то ситуације по којима једни пљују док се други резултатима њиховим упорно хвале и на дневној бази у хладовини догађања сладе.

Наставите са читањем ПОНОВО РОЂЕН – ПРЕПОРОЂЕН

ПОРТРЕТ БУДАЛЕ У МЛАДОСТИ

Битно је остати човек са ногама чврсто на земљи. Читао је Димитрије, а онда понови и гласно да га и Петар чује. Битно је остати са ногама чврсто на земљи! Па боже… Је л’  читаш ти ове глупости? Слабо пратим штампу. Каже му Петар. Шта уопште то значи, шта уопште значи бити са ногама на земљи? Димитрије се губио. Па јебем ти матер. Пази са обе ноге на земљи… Па ја кад видим човека само са ногама на земљи ја се смејем, ја сам срећан, углавном виђам потпуно сломљене, иду као животиње на све четири, а они  уништени пузе. Али ко то види? Наставите са читањем ПОРТРЕТ БУДАЛЕ У МЛАДОСТИ