Да би ме читаоци, на самом почетку, разумели на прави начин – реч је о мени омиљеном постјугословенском тексту. Буре барута Дејана Дуковског настао је средином деведесетих, када је и игран у Југословенском драмском позоришту (1995). Драма је страшна и сурова, и никада, како ми се чини, у нашем позоришту и у кинематографији морални и психички пад једног народа и појединаца у њему није посматран из овакве перспективе. Continue reading “Буре Барута” или још један позоришни тријумф →