Архиве ознака: Објектив

ОЉА СИМОВИЋ: КРХОТИНЕ СТВАРНОСТИ

Тешко је гледати (зато су непримећени) бескућници, тужна су наша опустела села (далеко су, тешко видљива) и да ли за младе (у најлепшим годинама) треба да постоје табу теме? Наставите са читањем ОЉА СИМОВИЋ: КРХОТИНЕ СТВАРНОСТИ

БОРА СТАНКОВИЋ – ПЕСНИК НЕИЗРЕЦИВОГ

НЕПОТРЕБНО РУШЕЊЕ ТАБУА У ФИЛМСКОЈ ВЕРЗИЈИ НЕЧИСТЕ КРВИ Наставите са читањем БОРА СТАНКОВИЋ – ПЕСНИК НЕИЗРЕЦИВОГ

GIFEST

За све љубитеље једне од новијих и свакако врло живих и присутних трансформација класичне фотографије, gif-а ево једне интересантне приче о фестивалу који сваке године у Суботици окупља своје верне фанове и људе жељне интернет креација.

Па да чујете нешто ,,из прве руке“ о свакако необичном и интересантном Gifest- регионалном фестивалу анимираног gif-а. Идеја која је врло брзо реализована 2013. године, када је настао и први фестивал у Суботици, окупља и приказује gif ауторске радове и већ четврту годину за редом открива невероватно интересовање за ову покретно-уметничку иновацију.

Кроз један кратак разговор са организаторкама фестивала, Мирјаном Шормаз Митрић и Иваном Рађеновић, откривамо: Наставите са читањем GIFEST

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (III ДИО)

Присутност и популарност бајроновског јунака данас

Утицај бајроновског јунака је видљив како на филму тако и у књижевности и постоји мноштво дјела и аутора на које је утицао и које је инспирисао његов лик. Његова привлачност се несумњиво налази у његовој лијепој и привлачној спољашњости а проклетој природи. Бајронов лик осмишљен је с циљем да се свиди читаоцима и сва његова дјела била су намијењена углавном женској публици. У то вријеме једини бијег од стварности за жене била је литература и начин на који је Бајрон манипулисао њиховим емоцијама, користећи страст и дивљаштво како би насликао жељу, био им је неодољив. Што није далеко од истине ни данас. Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (III ДИО)

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

Људи су некад вјеровали да кад неко умре врана одводи његову душу у свијет мртвих. Али понекад се догоди нешто веома лоше и због огромне туге која ју прати та душа не може да пронађе свој мир. Онда понекад, али само понекад, врана може вратити душу у свијет живих како би исправила нанесену неправду.“ (Врана, 1994; 00:00:46)

Сам почетак филма наговјештава да ћемо бити упознати са ликом са којим веома лако можемо саосјећати. Његова прича је прича о љубави, смрти и губитку, прича која нам је добро позната. У есеју „Филозофија композиције“ (1846), приликом детаљног описивања настанка пјесме „Гавран“, Едгар Алан По каже да је „смрт лијепе жене неоспорно најпјесничкији предмет на свијету“ и да је „исто тако изван сумње да је о таквом предмету најпозванији да говори ожалошћени љубавник.“ Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)