Архиве ознака: Крик

NIŠVILLE IS OVER

Неко и Пајацо су осведочени љубитељи музике било рокенрола, било џеза. Тако их је пут и довео у Нишвил и на Нишвил. Међутим четвородневна авантура је окончана, и они се враћају дому своме. А како другачије него међуградским аутобусом. Разговор који ће њих двојица водити биће о свему другоме само не о Нишвилу и о музици. То је било, догодило се, то је иза њих, и требало би погледати оно што је испред, што ће се тек догодити. Упутити један мали, сасвим мајушан поглед у блиску будућност.

Наставите са читањем NIŠVILLE IS OVER

ПУШКИНОВ КРАЈ

… сада је ред на мене да пуцам; дошао сам да испразним свој пиштољ; јеси ли спреман?
(МЕТАК, А. С. Пушкин)

Александар Сергејевич Пушкин
Како га сви на овом тужном свету знаду
Са својим густим маварским зулуфима
Шета горе доле дрвеним мостићем
Тог студеног Петровградског јутра Наставите са читањем ПУШКИНОВ КРАЈ

РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

Разговор с тугом

Понекада тишина зазвони
као хиљаде црквених звона
туга ми се унесе у лице
бездушно пита:

Гдје је она?

У беспућу живота нестао траг
свака успомена рану дира
само да сретнем поглед благ
и умирим хиљаду немира.

Лако је кад пада киша
кишне капи скривају сузе
туга се надвила изнад огњишта
злокобно пита:

Гдје ти је љубав
ко ти је узе? Наставите са читањем РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

ДР КАЏИЈА

Покопали су га на градском гробљу. Опроштајна дворана била је потпуно празна. Нико му није дошао на покоп. Ни вране нису дошле. Само су неки цигани свратили да виде има ли шта да се покупи. Није било.

Постхумно је објавио аутонекролог у новинама, у ком протестује што нико од званица није дошао на његов величанствени покоп, а он је толико учинио за културу и друштво. Чак се ни представници Удружења некрофила, чији је почасни председник био, нису појавили. Колико само има оних које је нечим задужио у животу, а они њега не могу једном у животу да испоштују, последњи пут.

Ко је заправо био др Каџија и зашто нико није дошао да му ода пошту? Наставите са читањем ДР КАЏИЈА