Архиве ознака: Крик

Успавана Матилде

(одломак из романа)

Олуја која ће срушити замак свена Орјана, срушиће егзистенцију, један свет испуњен страхом, антагонизмом, себичношћу. Срушиће оно што је нестално, зарад онога што је трајно и стално.

Срушимо замкове! Останимо без ичега, баш као Буда или Исус! Храбро корачајмо напред, с љубављу према себи и према другима, без обзира на све ризике и опасности што искачу пред нас, као Херкул или Одисеј! Наставите са читањем Успавана Матилде

Хроника воде

Талас: набор ветра отиснут у калуп. 

Нисам више могао да издржим. Стоп. Морао сам побећи. Стоп. Видео сам потерницу. Стоп. То је рђав знак. Стоп. Из Саутемптона сам се искрцао пре тачно дванаест дана. Стоп. Шпански је брод. Стоп. Превози конзервирану храну. Стоп. Зове се Св. Алберто Хуртадо. Стоп. Свукуда око нас је непрегледна вода. Стоп. Предстоји ми преко пет месеци путовања. Стоп. Писаћу ти када стигнем у Бахиу Бланку. Стоп. Наћи ћемо се у Буенос Ајресу. Стоп. Наставите са читањем Хроника воде

Динарски блуз/Небо у једно комаду/Порекло кише

ДИНАРСКИ БЛУЗ

гравура крша и рушевина, онда
додах јој звук, оживех као јастребови
мојих мисли што се гнезде у неудобним
речима, у љутом красу, касније легу
харпије, неме редовнице у црном,
чија крила с каменом творе Каравађов
савршен тенеброзо, с понорницама
мојих вена што врлудају кр(и)шом
у вучје јаме, порозне године
касног детињства, где још само Гудељ уме
поскоцима гледати у зубе
Наставите са читањем Динарски блуз/Небо у једно комаду/Порекло кише

У ЦИК ЗОРЕ

На обали нестрпљиво скидам одјећу. Дио по дио, бацам далеко до себе. Кидам јутарњу росу кап по кап, остављам то свјетлуцаво благо у углу ниског шибља, дивљег шипка са презрелим плодовима ко бисерима. Лагани јутарњи вјетар успорава моју намајеру да се го-голцат отиснем по води и пливам, пливам што даље од свега. Хлади моју нагомиловану врућину топлине страха који чека дубоко у мени.
Лагани јутарњи вјетар. Наставите са читањем У ЦИК ЗОРЕ

БЕЛИ ДВОР

I
Узела сам са стола мали наранџасти блок и оловку, устала и изашла из његове ординације. До моје собе сам се вратила дугим белим ходником. Овде је све бело! То ме ужасно нервира! Верујем да нигде на свету не постоји толико вештачки створене позитивне енергије као овде. Уместо да ме орасположи она ме гуши јер ми је наметнута. Бацила сам блок и оловку на мали сто. Стајали су нетакнути три дана. За та три дана те две ствари постале су права атракција на одељењу. Моје цимерке су се гурале на врата и чудиле се како сам добила оловку, која је била строго забрањена јер се најчешће користила као оружје а не писаљка. Велики Штрумф или ти Доца како сам га ја звала би прошао два пута дневно и упитао:
,,Цуре, да ли пише?” Наставите са читањем БЕЛИ ДВОР

ТЕКСТЏИНИЦА КОД АЛЕНА

(избор)

ЕНЦИ

Дани прескачу своју вијачу, вријеме им задаје
хулахоп,
и све је то хоп-цуп енци менци космоса.
Игра годишњих доба на моме лицу, представа годишњака
на
опалом лишћу, смјена генерација у темепературној
разлици. У декомпресији јутарње магле и вечерња
замагљеност
пред очима. Наставите са читањем ТЕКСТЏИНИЦА КОД АЛЕНА

ИЗВАН ОКВИРА

Кроз оквире оквира, гледам изван оквира
и доста ми је порива што срце ми окива.
Нећу да гледам другим очима,
да стављам себи сочива
кад песма је несрочива. Наставите са читањем ИЗВАН ОКВИРА

ФИЛИНГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

 ФИЛИГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

Пита једног ћелавог старијег физикалца, из одређеног дела (нашег) града, човека улице, како да дође до брусилице, бушилице и сличног… да ли зна? Газда?  Предузетник?  Зар Он треба да ми да плату?

Одговара му се у трену: ,,Код наркомана.’’ Тишина.  Дилема. ,,Код наркомана’’, понавља се одговор. Доћи до јефтиног грађевинског алата! Код наркомана! Наставите са читањем ФИЛИНГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ