Архиве ознака: Крик

ЗАВЕШТАНЕ МЕТАРМОФОЗЕ/СУСРЕТ

ЗАВЕШТАНЕ МЕТАМОРФОЗЕ

Због неопходности промена
Румена ме гашења
Муче

И заласци сунца
У крвотоку мисли
Узалудну наду луче

Где је та рука која посеже
Жеђ опалог листа
Да утажи Наставите са читањем ЗАВЕШТАНЕ МЕТАРМОФОЗЕ/СУСРЕТ

ЈЕДНО ОД ОНИХ ЋУТАЊА

Знам доћи ћеш… Прећи ћеш преко свог ега…
Само не волиш да журиш, зна лисица због чега,
Одлика даме је да касни… Време је дошло…
Ту си негде… Саслушај, мораш некад веровати Наставите са читањем ЈЕДНО ОД ОНИХ ЋУТАЊА

ГРЧ

Не могу прецизно да одредим када сам по први пут уочио промену. Грч. Да ли су у питању били дани након поплаве? Слуђени људи, уништени домови, гомиле трулог покућства и змије по улицама? И та прашина, проклета црвена прашина, вековни муљ са дна речног корита, зараза развејана ветром. Или – дан када си тихо рекла збогом јер си схватила да немамо новца да изнајмимо кућу, чувамо животиње и будемо своји? Када су снови расточени у реалност? Наставите са читањем ГРЧ

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: ПЛАСТИЧНА АЛЕКСАНДРИЈА

НOВA  САТИРИЈАЗА

Испод моста од вена и нерава доле
Пролазе само обични и уморни људи
Који се на концу несретно воле
Мрзе или један другом ћутке у врат дишу
Неки зловољни се тек сада буде
Срећници женске праменове косе миришу

Банкари лешинари тих обичних људи
Трљају руке своје зелене плаве
Пролазници виде крв и мисле да су луди
Док ови сити бришу своје пословне бале
Лифтинг капке остављају на сукње  нове младе Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: ПЛАСТИЧНА АЛЕКСАНДРИЈА

БУДИ ПРОДУКТИВАН (У МАШИНИ)

Буђење у 06:30.
Намести кревет на брзака, умиј се.
Среди се.
На послу си у 07:30.
Није неки, али тренутно га имаш.
Труди се да не касниш.
Провуци картицу, упиши се у свеску.
Поздрави колеге.
Попиј кафу када дођеш.
Бори се као и други, ниси ти једини роб.
Поштуј паузу. Поједи нешто.
Снађи се за пар аспирина.
Трпи. Њихов си до 15:30.
Ручај. Окупај се.
Одиграј омиљену видео-игру.
Испразни се, испраши негативце.
Одговори девојци на поруку.
Осмислите викенд.
Неће вам сваки викенд бити слободан.
Не запостављај уметност.
Радиш на причи.
Допиши пар реченица.
Прилегни мало.
Жмури. Отвори очи.
Читај.
Друг ти је позајмио књигу.
Презалогаји.
У 21:05 пусти неки филм.
Betty Blue или Marx Reloaded.
У 23:40 већ спаваш чврстим сном.
Успео си?
Сањај.
Аутор: Марко Антић

КРЧМА ПОРЕД ПУТА

Идући од дубровачке малте, царским друмом према сјеверу, са десне стране пута, смјештена је стара и оронула крчма  звана „Касаба“. Направљена је некада давно, за потребе пијаних официра, по налогу неког, већ заборављеног, цара. Невелико приземно здање, озидано љутим херцеговачким кресом, са малим пенџерима, испрепријеченим дебелим демерима, са поцрњелим и наереним кровом, урасло је у земљу за, најмање, двије степенице.

То некада бјеше лијепа и отмјена официрска касина на малом зараванку у непосредној близини пута. Кроз времена, испред ње су пролазиле разне широње којима је пут био узак, па је проширивањем пут дошао пред сама врата. Времена и владари  који су друмом протутњели  насипали су коловоз разним материјалима, у више слојева, чији је број тешко утврдити. Нови је слој затрпавао стари и све тако док се врата нису затрпала, а крчма урасла у разне слојеве  који су навлачени и збијани око њених темеља. Прашина коју опанцима, коњским копитима, аутомобилским гумама и господским ципелама дижу путници, улази унутра и таложи се по, некада господском, а сада изанђелом и пропалом кафанском инвентару. Наставите са читањем КРЧМА ПОРЕД ПУТА