Arhive oznaka: FILM

LJUBAV U FILMOVIMA KRISTOFA ONOREA

Ljubav: emocija, pojam, nagon. Ljubav: koncept koji u sebi sadrži eros i tanatos, nagon za stvaranjem i uništenjem, samouništenjem. Kroz postojanje doživela je mnoga nepravedna osporavanja, mistifikacije i loše interpretacije i okamenjivanja u forme.

I sada, u 21. veku, u kom je čovečanstvo naizgled oslobođeno stega, robuje se više nego ikada. Robuje se konvencijama, nacrtima, ustrojenosti.

Govori se samo o idiličnim udžbeničkim primerima koji potvrđuju pravilo. Nastavite sa čitanjem LJUBAV U FILMOVIMA KRISTOFA ONOREA

NEPRIJATELJ SVOG ŽANRA (VALTER U CRNOM TALASU)

Valter je otišao u legendu. To svi znamo. Ali, ako kažemo da su 22. maja 2016. u legendu otišli i Mirta, Al Kapone, Korovjev – neće baš svako u prvi mah znati na šta tačno mislimo.

Pre nego što će se definitivno proslaviti ulogama u spektaklima partizanskog žanra (Bitka na Neretvi, Sutjeska, Partizani, Valter brani Sarajevo, Partizanska eskadrila samo su neki od njih), Velimir Bata Živojinović već je imao blistavu karijeru u filmovima potpuno drugačije vrste. Bili su to filmovi koje je ondašnji režim imenovao ne baš lepim nazivom „crni talas“, okarakterisavši ih na taj način kao opozicione zvaničnom režimu i ideologiji. Nastavite sa čitanjem NEPRIJATELJ SVOG ŽANRA (VALTER U CRNOM TALASU)

Detinjstvo u filmovima Tomasa Vinterberga

Poslednjih nekoliko meseci, otkako je izašao konkurs za ovaj temat, tema tabua nam je postala jedna od glavnih u društvu. Naprosto, dotakli smo dno čovečanstva kada ne možemo da se makar setimo, šta bi bilo to što bi podstaklo ljude da se stide i da razmišljaju o određenoj temi. Sedma umetnost, ona filmska, poslednjih decenija u svoj sadržaj poprimila je apsolutno sve. Ne postoji stvar o kojoj se ćuti ili sa averzijom pristupa. Nastavite sa čitanjem Detinjstvo u filmovima Tomasa Vinterberga

ERIK DREJVEN – MODERNI BAJRONOVSKI JUNAK (III DIO)

Prisutnost i popularnost bajronovskog junaka danas

Uticaj bajronovskog junaka je vidljiv kako na filmu tako i u književnosti i postoji mnoštvo djela i autora na koje je uticao i koje je inspirisao njegov lik. Njegova privlačnost se nesumnjivo nalazi u njegovoj lijepoj i privlačnoj spoljašnjosti a prokletoj prirodi. Bajronov lik osmišljen je s ciljem da se svidi čitaocima i sva njegova djela bila su namijenjena uglavnom ženskoj publici. U to vrijeme jedini bijeg od stvarnosti za žene bila je literatura i način na koji je Bajron manipulisao njihovim emocijama, koristeći strast i divljaštvo kako bi naslikao želju, bio im je neodoljiv. Što nije daleko od istine ni danas. Nastavite sa čitanjem ERIK DREJVEN – MODERNI BAJRONOVSKI JUNAK (III DIO)

ERIK DREJVEN – MODERNI BAJRONOVSKI JUNAK (II DIO)

Ljudi su nekad vjerovali da kad neko umre vrana odvodi njegovu dušu u svijet mrtvih. Ali ponekad se dogodi nešto veoma loše i zbog ogromne tuge koja ju prati ta duša ne može da pronađe svoj mir. Onda ponekad, ali samo ponekad, vrana može vratiti dušu u svijet živih kako bi ispravila nanesenu nepravdu.“ (Vrana, 1994; 00:00:46)

Sam početak filma nagovještava da ćemo biti upoznati sa likom sa kojim veoma lako možemo saosjećati. Njegova priča je priča o ljubavi, smrti i gubitku, priča koja nam je dobro poznata. U eseju „Filozofija kompozicije“ (1846), prilikom detaljnog opisivanja nastanka pjesme „Gavran“, Edgar Alan Po kaže da je „smrt lijepe žene neosporno najpjesničkiji predmet na svijetu“ i da je „isto tako izvan sumnje da je o takvom predmetu najpozvaniji da govori ožalošćeni ljubavnik.“ Nastavite sa čitanjem ERIK DREJVEN – MODERNI BAJRONOVSKI JUNAK (II DIO)