Архиве ознака: Есејистика

Дијалошки монолог (Вид кроз таму и Моцартов синдром)

Радни простор ствараоца присни је амбијент неопходан да би се умирила околина и припремила за обликовање и пријем артистичке креације. Он је тачка ослонца, писта за узлетиште уметникових мисли које крећу на велики пут. До које дестинације ће стићи и када ће се вратити, сасвим је неизвесно. Али, простор који су напустили мора бити препознатљив, јер само тако могу им се вратити у трансформисаном обличју које им је уметник наменио. За мене је амбијент безмало све. Наставите са читањем Дијалошки монолог (Вид кроз таму и Моцартов синдром)

Једанаеста прича “Тумача фотографија”

 ,,Ново сећање потиснуло је још већу чудноватост: како то да јој различите прошлости изгледају подједнако стварно, када све не могу то бити?”

Господин Живковић – кога видите на слици – узнемирено посматра речи које је искуцао на рачунару. Зна да је госпођица Мариз Буве тек једна стварност приче, али шта ако њену стварност чине више њих, од којих само једна може да исплива. Збуњује га та могућност, али је ипак могућност. Као што су и разне могућности животних путева увек само могућности. Сада се питао да ли оне постоје у исто време? Наставите са читањем Једанаеста прича “Тумача фотографија”

Свевременост Живковићеве прозе

Шта каже један читалац?

Живковићево књижевно стваралаштво пратим од почетка. Уживао сам читајући његове књиге. Немојте одмах да осуђујете читаоца због тога: друкчије се ужива у некадашњем читању Данијеле Стил, на други начин се дружимо са Сименоном или Агатом Кристи, друкчије с Толстојем и Достојевским, потпуно друкчије с Кларком, Мартином или Хербертом, а свакако на посебан начин с Добрицом Ћосић или Ивом Андрићем, а на потпуно друкчији начин сам се дружио с књигама Зорана Живковића. Наставите са читањем Свевременост Живковићеве прозе

Образовање за благостање 3: Стрпљен – спашен

Можда у случају давања предности образовању над благостањем, наши ученици на интернационалним тестирањима не би у старту постизали баш фантастичне резултате? Овде одмах треба ставити јасно и гласно до знања да они ни данас не постижу лоше резултате, напротив. Њихови резултати су у складу са очекиваним постигнућима, по свим мерилима. Наставите са читањем Образовање за благостање 3: Стрпљен – спашен

Теночтитлан, последња престоница Астечког царства

Мексичка долина формира затворени басен површине 8.000 квадратних километара, који данас готово у целости заузима Ciudad de Mexico. Ово подручје је у доба Астека било испуњенио плитким језерима, окруженим њивама и градовима који су били међусобно повезани путевима. Главни међу њима био је Теночтитлан. Величанствени град подигнут је око 1325. године на острву које се налазило усред језера Тескоко. Град је назван по Теночу, астечком поглавици. Наставите са читањем Теночтитлан, последња престоница Астечког царства

Образовање за благостање 2: Куповина кривице

Са пуним правом се заправо треба запитати није ли фундаментална нововековна идеја претварања школе искључиво у што једноставнију и ефикаснију обуку за успешно уклапање у тренутне економске трендове нека врста психопатолошке омашке. Такав приступ ни по самим економским мерилима није економичан.
Наставите са читањем Образовање за благостање 2: Куповина кривице

Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

посматране кроз призму надреалистичких слика
(Ђорђо де Кирико, Салвадор Дали, Рене Магрит)

Природа поезије Васка Попе у српској књижевности педесетих и шездесетих година прошлога века утицала је на разумевање и само поимање његових стихова, те управо због тога и наилазимо на отежану рецепцију овога песника и неразумевање код већине читалаца. Међутим, иако је тадашња, наша књижевност била у току са свим светским књижевним дешавањима, публика и критика још увек нису могле да појме, на пример, Попиног коња са осам ногу. А са друге стране, постојао је још један „проблем“. Наиме, схватање његове поетике је било неразумљиво публици из тог разлога што је он никад није теоријски објаснио, већ ју је само представљао и то имплицитно, својом поезијом. Ипак, постоје “три секвенце” његове поетике које можемо издвојити: народна уметност, хумор и снови. Наставите са читањем Надреалистички моменти у поезији Васка Попе