Архиве ознака: Есејистика

БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

Пишући о „утицајима антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“1), Гордана Покрајац подробно је испитала ову појаву код Марина Држића, Савка Гучетића, Миха Бунића, Франа Лукаревића и Доминка Златарића. Наставите са читањем БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Гордана Покрајац, “Утицаји антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“, Књижевна историја, 42, 2010, 140-141, стр. 75-83.

ФИЛОЗОФИЈА И УМЕТНОСТ: УВЕРТИРА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА

*

Када уметник не разуме филозофа, уметник је тај који не разуме.. када филозоф не разуме уметника, уметник је, опет, тај који не разуме. Једна песма у себи садржи хиљаду филозофија живота, а хиљаду филозофија живота у себи једва садржи једну песму Песници пишу из живота, док филозофи пишу о животу. Видећете, стога, да су прави песници одани филозофији, а филозофи неверни поезији.

Сун Цу-ово дело се зове Уметност Ратовања, а не Филозофија Ратовања.. филозоф нема стомак за бој. Наставите са читањем ФИЛОЗОФИЈА И УМЕТНОСТ: УВЕРТИРА ОБИЧНОГ ЧОВЕКА

ПРОШЛОСТ КАО СВЕСТ О НУЖНОСТИМА ДАНАШЊИЦЕ – ДЕО ПРВИ

Дан први. Напољу студен. Сунце, једва видљиво, сакривено иза тешких и сивих облака, полако гасне, а над велеградом се ствара величанствен призор децембарске вечери. Првобитно сивило замењују лампиони најразличитијих боја који у дослуху са бојама семафора и новогодишњим мелодијама доприносе стварању узавреле претпразничке атмосфере. Наставите са читањем ПРОШЛОСТ КАО СВЕСТ О НУЖНОСТИМА ДАНАШЊИЦЕ – ДЕО ПРВИ

УМЕТНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРОФИТА

Једна од најзначанијих метафора из Орвеловог опуса, која је уједно и лајтмотив данашњег дискурса знаног као глобализам говори о томе да су све животиње једнаке, али и да су неке животиње једнакије од других. Глобализам у свом изворном, из данашње перспективе и утопистичком смислу репрезентовао би првобитно међународност, односе различитих култура које се међусобно не искључују, већ интензивно сарађују, односно нуде оно што је њихов сопствени идентитет другима као што једнако примају к знању и идентитет других култура. Један од свакако најлепших примера примене такве могућности дао је романтизам са Гетеом на челу, који се истовремено бави немачком легендом о Фаусту и увођењем термина Weltliteratur, односно идеју светске књижевности за коју је сматрао да не треба да буде ограничена нацијом којој припада. Наставите са читањем УМЕТНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРОФИТА

КРИВИЦА ЦРКВЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

Не поставља се питање да ли постоји Бог. Не поставља се питање ни да ли постоји ђаво. Не поставља се питање ни да ли је Исус живео, ко је и какав био. Доводи се у питање човек. Верник. Појединац. Доводи се у питање институција. Моћна институција. Зато што је у неком тренутку човек умислио да је бог. И почео је да се тако понаша. И заборавио је Бога. О томе се дуго није смело говорити. С тим табуом се и данас боримо. Шта смемо и не смемо да кажемо о црквама и њеним представницима? Колико велико мора бити њихово огрешење да се не би могло заташкати? Наставите са читањем КРИВИЦА ЦРКВЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

Колико је само жанрова, писаца и дела остало скрајнуто и удављено наслагама прашине која деценијама и вековима затрпава њихове вредности, због нечије малициозне одлуке да табуом прогласи ту искру која је могла значити промену, прогрес, па чак и револуцију! Оно што није долазило у обзир јер се косило са владајућим политичким, друштвеним и књижевним начелима, отписивано је уз изговор да је декадентно, неморално па самим тим и неприхватљиво. Тај отпис коштао нас је скупо, јер је неретко резултирао уназађивањем оне области коју је проблематизовао. Такву је судбину доживео и хорор као жанр фантастичког вида књижевности, јер је много дела протекло светом литературе, док је овом квази-бласфемичном жанру дат какав – такав простор. Међутим, док је успео да се прогура између намрштених обрва просветитељства и рационализма и стекне статус правог књижевног жанра, седма уметност је допринела његовом омасовљавању и све чешћем свођењу његовог писменог пандана на паралитературу. Наставите са читањем ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

ЦИЉЕВИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ (ПОСВЕЋЕЊЕ СЛОБОДИ)

(Поводом 5. октобра који би неки да славе)

Исту тему додирујемо данас као и пре шеснаест година. Пре у виду ” Насилници”, “Срећно”, “Феникс”, као поздрав хаосу у име неке будуће слободе.

Слобода је могућност делања којим се никоме не чини неправда, говорио је Кант. Наставите са читањем ЦИЉЕВИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ (ПОСВЕЋЕЊЕ СЛОБОДИ)

МИТ О ЖЕНСКОМ ПИСМУ

Оно чега нема у речима, у усменој или писаној књижевности, осуђено је на заборав, прећуткивање, а самим тим и непостојање. Све што је могло бити пренето, из најдаље прошлости, до нас је стигло кроз стих, слику коју је осликао песник својим језиком, метафору или параболу записану у најстаријим списима и кроз велики број других књижевних облика формираних у најразличитијим културама. Оно што данас знамо о веровањима људи, обичајима или историји древних цивилизација само је део који је сачуван као књижевно остварење. И то је један од разлога зашто су велики владари правили огромне библиотеке, откупљивали рукописе, пленили их, унајмљивали преписиваче. Они други, који су отимали власт, палили су библиотеке и књиге својих претходника, не би ли тако изменили не само будућност него и слику прошлости, и успоставили нове истине. Наставите са читањем МИТ О ЖЕНСКОМ ПИСМУ