Архиве ознака: Јелена Марићевић

СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

И киша досадно сипи, и спровод пролази тако,
Побожно и полако

(„Сиво, суморно небо“, В. Илић)

Питање је шта би данас могло да представља табу, како у књижевности, тако и најшире узев. Према промишљањима Саве Дамјанова које износи у чланку „Уместо поговора: табу – шта је то?“, рађа се епоха неких сасвим нових табуа, дакле – и нових светиња, недодирљивих, забрањених зона. Колико је сексуалност данас табу зона, врло је упитно. Она јесте (као и порнографија) најшире присутна и у свакодневици, па и у одређеном типу литературе. Штавише, можда делује испрва парадоксално, али спрам очекиваног секса, као табуа, пре се љубав, па и оргазам могу означити овим појмом. Наставите са читањем СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

НА ГЛИНЕНОЈ ТЕРАСИ

(Милан ГРОМовић, Записи из студентског дома: Према есејима о књижевности, СКЦ, Крагујевац 2014)

У оквиру XIII кола Библиотеке „Првенац“ СКЦ Крагујевац објављена је књига Милана Громовића од осам научних есеја разноврсне тематике, али пажљиво конципираног распореда текстова. У прочељу Записа из студентског дома стоји својеврстан протоувод, пролегомена „Послеподневна тераса (ближе од увода)“, у којем нас аутор поетски надахнуто уводи у своја промишљања о књижевности из позиција соба 425 и 141 – поткровља без терасе и првог спрата са терасом – путева од субјективног до објективног сагледавања света, могућности да се доживи лет, иако с погледом у хангаром камуфлирани авион. Наставите са читањем НА ГЛИНЕНОЈ ТЕРАСИ