Arhive oznaka: Jelena Marićević

Adamova foto-sinteza

Zoran Živković, Tumač fotografija, roman, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2016.

Najnoviji roman Zorana Živkovića sastoji se iz deset poglavlja, osmišljenih u devet imena, naizgled nepovezanih ljudi (Anatol Miruj, Mari-Luiz Pontje, Alan Rigu, Mirijel Žulijar, Aleksandar Lekler, Mariz Buve, Arno Moran, Madlen Prevo i Alfred Leru-Vidal) i jednog tumača fotografija (Margo Verdje). Čitaoca koji poznaje dosadašnje delo ovog pisca neće iznenaditi koncepcija romana, tj. ulivanje svih poglavlja u poslednje, u Tumača fotografija, koji, poput poglavlja „Trg“ iz romana Amarkord (2007), okuplja sve priče-fotografije na jedno mesto. Nastavite sa čitanjem Adamova foto-sinteza

Prototip signalističkog super-čitaoca

(Jelena Marićević, Legitimacija za signalizam, Beograd: Everest-media, 2016)

Za otključavanje signalizma potrebno je bezbroj ključeva ili jedan koji otvara sve brave, raskovnik, llave maestra. To je dvostruka prednost. Jedan ključ iskoristiće istraživač koji u signalizmu traži svoje primarno polje istraživanja, pa će tako iščitati signale iz perspektive intertekstualnosti, jezičkih eksperimenata, srednjovekovne književnosti itd. Signalizam dopušta takav pristup, štaviše, njegova raznolikost i računa sa time da će zainteresovati čitaoce sa sasvim udaljenih tačaka. Tako je čitaocu signalizam sporedan, a signalizam time dobija sporednog čitaoca. Ipak, neuporedivo vrednija veza za obe strane nastaje kada se pojavi signalistički super čitalac. Nastavite sa čitanjem Prototip signalističkog super-čitaoca

BELEŠKE O SVETU SENKI

Pišući o „uticajima antike i italijanske renesanse na pojavu natprirodnih bića u dubrovačkoj renesansnoj tragediji“1), Gordana Pokrajac podrobno je ispitala ovu pojavu kod Marina Držića, Savka Gučetića, Miha Bunića, Frana Lukarevića i Dominka Zlatarića. Nastavite sa čitanjem BELEŠKE O SVETU SENKI

FUSNOTE:   [ + ]

1. Gordana Pokrajac, “Uticaji antike i italijanske renesanse na pojavu natprirodnih bića u dubrovačkoj renesansnoj tragediji“, Književna istorija, 42, 2010, 140-141, str. 75-83.

SIVI, SUMORNI TABU

I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako,
Pobožno i polako

(„Sivo, sumorno nebo“, V. Ilić)

Pitanje je šta bi danas moglo da predstavlja tabu, kako u književnosti, tako i najšire uzev. Prema promišljanjima Save Damjanova koje iznosi u članku „Umesto pogovora: tabu – šta je to?“, rađa se epoha nekih sasvim novih tabua, dakle – i novih svetinja, nedodirljivih, zabranjenih zona. Koliko je seksualnost danas tabu zona, vrlo je upitno. Ona jeste (kao i pornografija) najšire prisutna i u svakodnevici, pa i u određenom tipu literature. Štaviše, možda deluje isprva paradoksalno, ali spram očekivanog seksa, kao tabua, pre se ljubav, pa i orgazam mogu označiti ovim pojmom. Nastavite sa čitanjem SIVI, SUMORNI TABU