Архиве ознака: Јелена Марићевић

„Пандорина музичка кутија“

Растко Лончар, Нерви од волфрама, Бранково коло, Сремски Карловци – Нови Сад 2017. Наставите са читањем „Пандорина музичка кутија“

Адамова фото-синтеза

Зоран Живковић, Тумач фотографија, роман, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2016.

Најновији роман Зорана Живковића састоји се из десет поглавља, осмишљених у девет имена, наизглед неповезаних људи (Анатол Мируј, Мари-Луиз Понтје, Алан Ригу, Миријел Жулијар, Александар Леклер, Мариз Буве, Арно Моран, Мадлен Прево и Алфред Леру-Видал) и једног тумача фотографија (Марго Вердје). Читаоца који познаје досадашње дело овог писца неће изненадити концепција романа, тј. уливање свих поглавља у последње, у Тумача фотографија, који, попут поглавља „Трг“ из романа Амаркорд (2007), окупља све приче-фотографије на једно место. Наставите са читањем Адамова фото-синтеза

Прототип сигналистичког супер-читаоца

(Јелена Марићевић, Легитимација за сигнализам, Београд: Everest-media, 2016)

За откључавање сигнализма потребно је безброј кључева или један који отвара све браве, расковник, llave maestra. То је двострука предност. Један кључ искористиће истраживач који у сигнализму тражи своје примарно поље истраживања, па ће тако ишчитати сигнале из перспективе интертекстуалности, језичких експеримената, средњовековне књижевности итд. Сигнализам допушта такав приступ, штавише, његова разноликост и рачуна са тиме да ће заинтересовати читаоце са сасвим удаљених тачака. Тако је читаоцу сигнализам споредан, а сигнализам тиме добија споредног читаоца. Ипак, неупоредиво вреднија веза за обе стране настаје када се појави сигналистички супер читалац. Наставите са читањем Прототип сигналистичког супер-читаоца

БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

Пишући о „утицајима антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“1), Гордана Покрајац подробно је испитала ову појаву код Марина Држића, Савка Гучетића, Миха Бунића, Франа Лукаревића и Доминка Златарића. Наставите са читањем БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Гордана Покрајац, “Утицаји антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“, Књижевна историја, 42, 2010, 140-141, стр. 75-83.

СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

И киша досадно сипи, и спровод пролази тако,
Побожно и полако

(„Сиво, суморно небо“, В. Илић)

Питање је шта би данас могло да представља табу, како у књижевности, тако и најшире узев. Према промишљањима Саве Дамјанова које износи у чланку „Уместо поговора: табу – шта је то?“, рађа се епоха неких сасвим нових табуа, дакле – и нових светиња, недодирљивих, забрањених зона. Колико је сексуалност данас табу зона, врло је упитно. Она јесте (као и порнографија) најшире присутна и у свакодневици, па и у одређеном типу литературе. Штавише, можда делује испрва парадоксално, али спрам очекиваног секса, као табуа, пре се љубав, па и оргазам могу означити овим појмом. Наставите са читањем СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

НА ГЛИНЕНОЈ ТЕРАСИ

(Милан ГРОМовић, Записи из студентског дома: Према есејима о књижевности, СКЦ, Крагујевац 2014)

У оквиру XIII кола Библиотеке „Првенац“ СКЦ Крагујевац објављена је књига Милана Громовића од осам научних есеја разноврсне тематике, али пажљиво конципираног распореда текстова. У прочељу Записа из студентског дома стоји својеврстан протоувод, пролегомена „Послеподневна тераса (ближе од увода)“, у којем нас аутор поетски надахнуто уводи у своја промишљања о књижевности из позиција соба 425 и 141 – поткровља без терасе и првог спрата са терасом – путева од субјективног до објективног сагледавања света, могућности да се доживи лет, иако с погледом у хангаром камуфлирани авион. Наставите са читањем НА ГЛИНЕНОЈ ТЕРАСИ

МОЈА КУЋА, ТО СУ МОЈЕ КЊИГЕ И МОЈИ ЧИТАОЦИ

Говор на промоцији зборника Летеће виолине Милорада Павића (ур. Ј. Марићевић, Студентска асоцијација Филозофског факултета, Нови Сад 2015) 22. децембра 2015. године у Дому културе „Студентски град“, на Новом Београду

Летеће виолине Милорада Павића је зборник са укупно 22 текста о књижевном стваралаштву Милорада Павића, а настао је као идеја да се обележи 30 година од објављивања Хазарског речника, али и 60 година Филозофског факултета у Новом Саду, где је Павић био професор и декан. Млади тумачи књижевног опуса Милорада Павића из Новог Сада, Београда, Крагујевца и Ниша су из различитих перспектива, интересовања и опсега покушали да одгонетну бар део загонетних, мистериозних и скривених значења и идеја који се крију и преплићу у делима овог значајног српског писца. Наставите са читањем МОЈА КУЋА, ТО СУ МОЈЕ КЊИГЕ И МОЈИ ЧИТАОЦИ

ФРУЛА СВИРА ВЛАШКО КОЛО

(Никола Теофиловић, Стрелци у магли, Студентски културни центар, Крагујевац 2016)

Не зовем те кроз ову грану трске, запалићу те чежњом и болом да не можеш да седиш, да не можеш да стојиш, да не можеш да пијеш, да не можеш да једеш, да не можеш да спаваш. Из кревета скочи, дођи код мене! Птичјим кљуном те кљуцам, са крилима те ударам, ка мени те гоним.Ти не можеш живети без мене, к’о ни што јагње не може без овце, к’о што ни ждребе не може без кобиле,тако ни ти не можеш живети без мене. Када се сенка раздвоји од мене, тада се ја и ти растали.

(Влашка бајалица)

Никола Теофиловић, занимљив приповедачки глас српске књижевности (збирка приповедака Јесте ли читали Заратустру у оригиналу, роман Стрелци у магли), занимљив лирски глас (ауторове певачке склоности), али није ни без занимљивости у драмском погледу (један од покретача радио-позоришта Џртле фртле за Србију). Наставите са читањем ФРУЛА СВИРА ВЛАШКО КОЛО