Архиве ознака: Јелена Марићевић

„Пандорина музичка кутија“

Растко Лончар, Нерви од волфрама, Бранково коло, Сремски Карловци – Нови Сад 2017. Наставите са читањем „Пандорина музичка кутија“

Адамова фото-синтеза

Зоран Живковић, Тумач фотографија, роман, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2016.

Најновији роман Зорана Живковића састоји се из десет поглавља, осмишљених у девет имена, наизглед неповезаних људи (Анатол Мируј, Мари-Луиз Понтје, Алан Ригу, Миријел Жулијар, Александар Леклер, Мариз Буве, Арно Моран, Мадлен Прево и Алфред Леру-Видал) и једног тумача фотографија (Марго Вердје). Читаоца који познаје досадашње дело овог писца неће изненадити концепција романа, тј. уливање свих поглавља у последње, у Тумача фотографија, који, попут поглавља „Трг“ из романа Амаркорд (2007), окупља све приче-фотографије на једно место. Наставите са читањем Адамова фото-синтеза

Прототип сигналистичког супер-читаоца

(Јелена Марићевић, Легитимација за сигнализам, Београд: Everest-media, 2016)

За откључавање сигнализма потребно је безброј кључева или један који отвара све браве, расковник, llave maestra. То је двострука предност. Један кључ искористиће истраживач који у сигнализму тражи своје примарно поље истраживања, па ће тако ишчитати сигнале из перспективе интертекстуалности, језичких експеримената, средњовековне књижевности итд. Сигнализам допушта такав приступ, штавише, његова разноликост и рачуна са тиме да ће заинтересовати читаоце са сасвим удаљених тачака. Тако је читаоцу сигнализам споредан, а сигнализам тиме добија споредног читаоца. Ипак, неупоредиво вреднија веза за обе стране настаје када се појави сигналистички супер читалац. Наставите са читањем Прототип сигналистичког супер-читаоца

БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

Пишући о „утицајима антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“1), Гордана Покрајац подробно је испитала ову појаву код Марина Држића, Савка Гучетића, Миха Бунића, Франа Лукаревића и Доминка Златарића. Наставите са читањем БЕЛЕШКЕ О СВЕТУ СЕНКИ

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Гордана Покрајац, “Утицаји антике и италијанске ренесансе на појаву натприродних бића у дубровачкој ренесансној трагедији“, Књижевна историја, 42, 2010, 140-141, стр. 75-83.

СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

И киша досадно сипи, и спровод пролази тако,
Побожно и полако

(„Сиво, суморно небо“, В. Илић)

Питање је шта би данас могло да представља табу, како у књижевности, тако и најшире узев. Према промишљањима Саве Дамјанова које износи у чланку „Уместо поговора: табу – шта је то?“, рађа се епоха неких сасвим нових табуа, дакле – и нових светиња, недодирљивих, забрањених зона. Колико је сексуалност данас табу зона, врло је упитно. Она јесте (као и порнографија) најшире присутна и у свакодневици, па и у одређеном типу литературе. Штавише, можда делује испрва парадоксално, али спрам очекиваног секса, као табуа, пре се љубав, па и оргазам могу означити овим појмом. Наставите са читањем СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ