Пре него што почнете да читате текст, устаните, окрените се према особи која вам је наближа и покушајте без коришћења речи да јој искажете неки озбиљан став, мисао или критику, али на духовит начин. Ајде, слободно. Схватите ово као игру и забавите се!

Након неколико минута, резултати су следећи: особа којој покушавате да се обратите гледа вас чудно, помишљајући како је управо коначно ухватила онога ко је јутрос попио последње остатке ракије из витрине, а цео дан се правио да је тај нестанак веома мистериозан и кривио деду за то. Пошто ви упорно настављате мимиком, гестовима и коришћењем разних реквизита, с намером да јој дате на знање да ову несрећну државу у којој живимо треба мењати из корена, особа икс устаје и ужурбаним кораком вам доноси  чашу воде, уз запрепашћено и забринуто лице. Ви не одустајете, све до низа хистеричних питања саиграча (који и даље не схвата своју улогу): „Је л’ ти позлило!? Не мораш рећи, само климни главом! Аааа, знам, гушиш се! Дођи да те лупим по леђима! Не!? Ау, па онда је нешто озбиљно. Знам! Да зовем хитну!?“ („Failure is unimportant. It takes courage to make a fool of yourself.“) Наставите са читањем ОДЈЕК ЋУТАЊА →