Архиве ознака: Мина Кулић

СЛАВКО МАЛИ: Мрачни оптимиста у хладу сунца

Илустратор веран Сунцу, карикатуриста веран истини, песник веран доживљају и писац веран живој речи – Славко Мали!

Упознајте сталног сарадника часописа КУЛТ и уживајте у разговору о уметности!

Наставите са читањем СЛАВКО МАЛИ: Мрачни оптимиста у хладу сунца

МИРЈАНА МАЋАШ: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ЛГБТ ЗАЈЕДНИЦА ИСТАКНЕ И ПОКАЖЕ СВОЈЕ ТАЛЕНТЕ

Истоветност мишљења о једној појави у већини случајева не потврђује истинитост, већ алудира на затворен круг немислећих у којем је основни мотив: створити моћ незнањем. Моћ, посебно створена у таквим условима, рађа нетрпељивост, неосетљивост и негостољубивост. Зар није чудно да ми, нација којој је једна од највећих врлина отварање сопственог простора другоме, нисмо усавршили гостољубивост створивши, како нас Дерида саветује, безусловну срдачност? Зар није чудно да ми ипак питамо “за исправе, за име, за контекст, или за пасош”?

У жељи да изађемо из затвореног круга разговарамо са Мирјаном Маћаш, уметницом чији смо фотографски рад могли видети на недавно одржаној Недељи поноса. Отворили смо врата хомосексуалности, феминизму, заборављенима, осврћући се на статус ЛГБТ уметника у прошлости и сагледавајући статус ЛГБТ уметника данас. Наставите са читањем МИРЈАНА МАЋАШ: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ЛГБТ ЗАЈЕДНИЦА ИСТАКНЕ И ПОКАЖЕ СВОЈЕ ТАЛЕНТЕ

ОТРОВ(А)НА РЕЧ

истина је змијски отров

испод краљичина покрова
ври крв и бес

жиле жуборе
спајају језик и реп
ка вртлогу песка

киша и нож
спирају зрна
језик пуца
вода није црвена
епидермис гори
све(т) добија удове

вриштим на робове сломљених крила
без сензора за бол
на ударац магле,
на кишу,
на сунце,
ђубриво
и врх зграде што мами.

дно морала на дну
Олимпом се зове

буди моћан
и падаћеш у месту
буди тужно свој
и летећеш дубоко

у тишини.

Ауторка: Мина Кулић

THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

The Theatre “U Mosta” is overshadowing the audience, theater critic and cultural society of Russia with mysticism and inextinguishable energy that maintains a tradition of the best Russian psychological and experimental theater, ever since its foundation in 1998. Most credits go to Sergei Fedotov, the founder and the art director of this theater who managed to create repertoire as the combination of the best examples of Russian and European classical parts, while stage productions leap into various genres.Their performances aspire to complete expression of mysticism, which shows us their choice of authors whose works are the essence of the repertoire: Gogol, Bulgakov, Dostoevsky and Shakespeare. Gogol’s part undoubtedly became the symbol of the Perm theatre, like it was the case with Chekhov in Moscow Art Theatre School. Наставите са читањем THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

ИСПОД МАСКЕ МИЛАНА ЋУРЧИНА

Милан Ћурчин је један од најнападнутијих песника српске модерне. Његова поезија изазива. Он се супроставља устаљеним нормама и тежи директности, искрености и занемаривању правила. Став који је Ћурчин изнео у једној преписци са Милорадом М. Петровићем гласи: „скромност не ценим високо, али понос не дам ни за што на свету.“ Недостатак прве поменуте особине и изражена друга учиниле су његове песме песмама пред којима се не ћути. Међутим, од настале буке, не чује се суштина која настаје тек онда када песник заћути. Наставите са читањем ИСПОД МАСКЕ МИЛАНА ЋУРЧИНА

ГРАД НА ПЕСНИКОВОЈ РУЦИ

Највећа моћ поезије се осећа у њеном храбром опстајању без обзира на нестајање свих материјалних добара око нас. Остајемо без држава, градова, позоришта, библиотека, али поезија успева да се наднесе на свим и остане вечна. Врбас, један мали град на југу Бачке већ 48. пут „Фестивалом поезије младих“ показује не само да је верни пазитељ културолошке хигијене својих посетилаца, већ и пријатељ и подршка очувања драгоценог трајања стиховане речи.

Наставите са читањем ГРАД НА ПЕСНИКОВОЈ РУЦИ

КВАДРАТИ БЕОГРАДА ИЗ ОБЈЕКТИВА ЗОРАНА РАШИЋА

Зоран Рашић је апсолвент Фотографије и камере, учесник неколико групних изложби и аутор неколико уметничких пројеката. Упознаје нас са својим пројектом “Squares of Belgrade” и за читаоце КУЛТ-а открива како је почео да се бави фотографијом, шта је за њега предуслов лепоте и како посматра неизбежан проток времена. Наставите са читањем КВАДРАТИ БЕОГРАДА ИЗ ОБЈЕКТИВА ЗОРАНА РАШИЋА

ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ

У једном од свакодневних путовања аутобусом, имала сам прилику да разговарам са средовечним, врло успешним бизнисменом из Крагујевца који у Србији није био преко четрдесет година јер је све то време живео у Мичигену (Канада). Наш разговор је почео његовим извињавањем због узнемиравања средишњег дела аутобуса, пошто је врло гласно причао телефоном са надређеним, по свој прилици првим човеком Сименса. Тај угледни пословни човек је полиглота – каже прича шест језика. Имала сам част да чујем три – српски, енглески и немачки. То да зна толики број језика ми је признао након што сам му на његово питање: “Како се на енглеском каже: Живим у селу пре Врбаса“, рекла да не знам како се каже село јер сам преспавала ту лекцију (случајно баш ту нисам). Међутим, изненада сам довела у питање своју будност јер ми је саговорник Американац изговорио превод проблематичне речи која је добила неки чудни француски призвук са крагујевачким акцентом. Наставите са читањем ДОЛАР ЗА (ЈЕРМЕНСКУ) КУЛТУРУ