Архиве ознака: Маријана Јелисавчић

Сигнализирање – рикошетирање читаоца

Наставите са читањем Сигнализирање – рикошетирање читаоца

Уметност прозе је наша најдичнија Вавилонска кула (ИНТЕРВЈУ)

За двадесет три списатељске године, Зоран Живковић, један од најпревођенијих српских писаца, на листу признања која су крунисала његов рад успео је да уврсти нека од најважнијих у свету књижевности. Објавио је 22 прозна дела, до сада су изашла 153 издања његових књига – 67 на српском језику и 86 у преводу (у 23 земље на 20 језика). Добитник је бројних награда, као што су „Милош Црњански“, „Исидора Секулић“, „Стефан Митров Љубиша“, „Светска награда за фантастику“, „Станислав Лем“, „Арт-Анима“, „Златни змај“. Зоран Живковић изнова надмашује очекивања читалачке публике. Наставите са читањем Уметност прозе је наша најдичнија Вавилонска кула (ИНТЕРВЈУ)

ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

Колико је само жанрова, писаца и дела остало скрајнуто и удављено наслагама прашине која деценијама и вековима затрпава њихове вредности, због нечије малициозне одлуке да табуом прогласи ту искру која је могла значити промену, прогрес, па чак и револуцију! Оно што није долазило у обзир јер се косило са владајућим политичким, друштвеним и књижевним начелима, отписивано је уз изговор да је декадентно, неморално па самим тим и неприхватљиво. Тај отпис коштао нас је скупо, јер је неретко резултирао уназађивањем оне области коју је проблематизовао. Такву је судбину доживео и хорор као жанр фантастичког вида књижевности, јер је много дела протекло светом литературе, док је овом квази-бласфемичном жанру дат какав – такав простор. Међутим, док је успео да се прогура између намрштених обрва просветитељства и рационализма и стекне статус правог књижевног жанра, седма уметност је допринела његовом омасовљавању и све чешћем свођењу његовог писменог пандана на паралитературу. Наставите са читањем ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ