Архиве ознака: Маријана Јелисавчић

Уметност прозе је наша најдичнија Вавилонска кула (ИНТЕРВЈУ)

За двадесет три списатељске године, Зоран Живковић, један од најпревођенијих српских писаца, на листу признања која су крунисала његов рад успео је да уврсти нека од најважнијих у свету књижевности. Објавио је 22 прозна дела, до сада су изашла 153 издања његових књига – 67 на српском језику и 86 у преводу (у 23 земље на 20 језика). Добитник је бројних награда, као што су „Милош Црњански“, „Исидора Секулић“, „Стефан Митров Љубиша“, „Светска награда за фантастику“, „Станислав Лем“, „Арт-Анима“, „Златни змај“. Зоран Живковић изнова надмашује очекивања читалачке публике. Наставите са читањем Уметност прозе је наша најдичнија Вавилонска кула (ИНТЕРВЈУ)

ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

Колико је само жанрова, писаца и дела остало скрајнуто и удављено наслагама прашине која деценијама и вековима затрпава њихове вредности, због нечије малициозне одлуке да табуом прогласи ту искру која је могла значити промену, прогрес, па чак и револуцију! Оно што није долазило у обзир јер се косило са владајућим политичким, друштвеним и књижевним начелима, отписивано је уз изговор да је декадентно, неморално па самим тим и неприхватљиво. Тај отпис коштао нас је скупо, јер је неретко резултирао уназађивањем оне области коју је проблематизовао. Такву је судбину доживео и хорор као жанр фантастичког вида књижевности, јер је много дела протекло светом литературе, док је овом квази-бласфемичном жанру дат какав – такав простор. Међутим, док је успео да се прогура између намрштених обрва просветитељства и рационализма и стекне статус правог књижевног жанра, седма уметност је допринела његовом омасовљавању и све чешћем свођењу његовог писменог пандана на паралитературу. Наставите са читањем ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

#УКРАТКО: НА ПЛАТНУ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

Пре три године група креативних визионара одлучила је да на јединствен начин споји природу, филм и музику и тако је настао Башта фест. Јединствен, зато што су чланови Башта тима отишли не један, него много корака испред ранијих покушаја да се нађе начин да се кратком филму као битној форми поклони више пажње и простора. Наставите са читањем #УКРАТКО: НА ПЛАТНУ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

ДЕРОКОВЕ СЛИКЕ СТАРОГ БЕОГРАДА

94, бројка која би могла понети наслов овог текста, односи се на животни век Александра Дерока. Толико година је поживео овај српски архитекта и писац, коме (у домену књижевности) – осим на стручним књигама, дугујемо много због његових живописних сећања. Та сећања нам могу послужити као материјал за реконструкцију једног минулог времена, упознати нас са његовим модусом живљења, обичајима и подсетити нас на грандиозне промене које су се десиле за само једно столеће. Наставите са читањем ДЕРОКОВЕ СЛИКЕ СТАРОГ БЕОГРАДА