Архиве ознака: КУЛТ

ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

Позориште „У Моста“ од свог оснивања 1988. године своју публику, позоришну критику и културну јавност Русије засењује својом мистичношћу и неугасивом енергијом која одржава традицију најбољег руског психолошког и екперименталног театра.  Највише заслуга, свакако, припада његовом оснивачу и уметничком директору – Сергеју Федотову, који је успео да сачини репертоар као комбинацију најбољих примера руских и европских класичних дела, док позоришне продукције досежу различите жанрове. Оно чему теже њихове представе јесте сигурно израз мистицизма, што нам показује и избор аутора по чијим делима се гради репертоар овог позоришта – Гогољ, Булгаков, Достојевски, Шекспир. Гогољева дела су, без сумње, постала својеврсни симбол пермског театра, попут Чехова својевремено у Московском Худежественом театру. Наставите са читањем ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

The Theatre “U Mosta” is overshadowing the audience, theater critic and cultural society of Russia with mysticism and inextinguishable energy that maintains a tradition of the best Russian psychological and experimental theater, ever since its foundation in 1998. Most credits go to Sergei Fedotov, the founder and the art director of this theater who managed to create repertoire as the combination of the best examples of Russian and European classical parts, while stage productions leap into various genres.Their performances aspire to complete expression of mysticism, which shows us their choice of authors whose works are the essence of the repertoire: Gogol, Bulgakov, Dostoevsky and Shakespeare. Gogol’s part undoubtedly became the symbol of the Perm theatre, like it was the case with Chekhov in Moscow Art Theatre School. Наставите са читањем THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

ВТОРОЙ МЕЖДУНАРОДНЫЙ ФЕСТИВАЛЬ МАРТИНА МЕКДОНАХА

Театр „У Моста“ с момента своего основания в 1988 году зрителей, театральных критиков и культурную общественность России ослепляет своей мистичностью и неугасающей енергией, хранящей традицию лучшего русского психологического и экспериментального театра. Основные заслуги, безусловно, принадлежат его основателю и художественному руководителю Сергею Федотову, которому удается сочетать в репертуаре образцы и русской, и европейской классики, в то время как театральные постановки охватывают различные жанры. В спектаклях преобладает мистическая тема, это видно по выбору авторов при составлении репертуара театра: Гоголь, Булгаков, Достоевский, Шекспир. Произведения Гоголя, несоменно, стали символом Пермского театра, как стали когда-то произведения Чехова в Московском художественном театре. Наставите са читањем ВТОРОЙ МЕЖДУНАРОДНЫЙ ФЕСТИВАЛЬ МАРТИНА МЕКДОНАХА

YANKA DYAGILEVA

“Умријети пред масама, ради комерцијалног успјеха,
камењем излупати фотогенично лице,
а онда скромно упитати добре пролазнике,
гледајући их равно у очи:
Моја смрт је распродана?”
Наставите са читањем YANKA DYAGILEVA

ТО ЈЕ КАО

То је као

/Дневник једног јула/

1

Пекло ме је сунце по лицу
Али нисам хтела да одем
Као играло ми се
Као дисала сам прашину
Као најсвежији кисеоник
Као слободна сам, кунем ти се.
Као устанем сваки дан Наставите са читањем ТО ЈЕ КАО

ПОТРЕБА ДА СВЕ БУДЕ ПРАВО

Ниче је у својим „Несавременим разматрањима“ објавио и одличну књижицу о историји, назвавши је „О користи и штетности историје за живот“. У сличном маниру, ову кратку расправу могли бисмо назвати и „О користи и штетности потребе да све буде право“ (или савршено, или смислено). Када се каже – потреба да све буде право – то звучи као једна неискварена тежња осетљивог бића које не пристаје ни на шта друго сем на оно што је недирнуто (било чиме што би га могло испрљати). Код разних људи таква се потреба ипак на различите начине претвара у нешто са лошим последицама, и по саму ту особу, и по њено окружење. Ником не можемо обезбедити то Право, ма колико волели особу која то захтева. Наставите са читањем ПОТРЕБА ДА СВЕ БУДЕ ПРАВО

ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

Људска крајност је увијек ту да зачуди, изненади и покрене на размишљање. Због ње настају највећа одушевљења и достигнућа вриједна дивљења. Крајност је смјелост, али је и поремећај. Крајност зна бити највећи отпадак човјекових мисли и дјеловања, над којима је могуће једино згражавати се, осуђивати их али увијек, увијек размишљати о њима: зашто тако нешто постоји, како и може ли се уопште спријечити, шта је са страдањем људи, кад моћ нема границе, шта буде? Ма колико живјели садашњост, одговоре често налазимо у неким већ проживљеним временима, јер и прије овог човјека живио је човјек. Наставите са читањем ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

MITROVICA PEVA, IGRA I U KOLO SVE DOZIVA

Nekada carski Sirmium, a danas Sremska Mitrovica, bila je i ostala mesto ukrštanja puteva i kultura. Avgust u Sremskoj Mitrovici je obojen šarenilom zastava i osmeha iz svih krajeva sveta. Ovogodišnji međunarodni festival folklora, Srem Folk Fest, umesto standardna četiri dana, zbog vremenskih neprilika trajao je samo tri, međutim, kvalitet programa nije narušen. Već trinaestu godinu za redom Mitrovčani imaju čast i zadovoljstvo da ugoste folklorne ansamble koji dolaze iz različitih delova naše planete, zahvaljujući organizaciji centra za kulturu Sirmiumart. Različiti plesovi, različiti jezici i kulture bivaju dočekani na Žitnom trgu čiji su podijum iskopine nekadašnjeg Sirmijuma, a čiji su zidovi, ta četiri (tri) dana, na stotine i hiljade nasmejanih lica. Ovogodišnji učesnici Srem Folk Festa bili su: Meksiko, Argentina, Kanarska ostrva (Španija), Belgija, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Makedonija i folklorni ansambli iz Srbije. Наставите са читањем MITROVICA PEVA, IGRA I U KOLO SVE DOZIVA