Архиве ознака: КУЛТ

O ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ИЗ ФИЛМА ,,КАБАРЕ” (1972)

Сцена из филма „Кабаре“ (1972) у којој припадник Хитлерове омладине (Hitlerjugend) пева песму “Tomorrow Belongs to Me” („Сутрашњица припада мени“) једна је од најупечатљивијих и најинтензивнијих које сам имао прилике да видим. Њом се на врло ефектан начин приказује постепено јачање идеологије и утицаја Нацистичке партије у Немачкој раних тридесетих година двадесетог века (прецизније, радња филма се одиграва 1931, дакле две године пре доласка нациста на власт, а у време веома дубоке политичке кризе у Вајмарској Републици). Упечатљивост и снага сцене су постигнуте врло ефектном употребом контрастâ и градације који постоје на више нивоа, а посебно у песми која чини њен средишњи део.1) Наставите са читањем O ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ИЗ ФИЛМА ,,КАБАРЕ” (1972)

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Упркос гласинама, “Tomorrow Belongs to Me” није прерада старе народне баварске песме, већ оригинална композиција Фреда Еба и Џона Кендера написана за мјузикл „Кабаре“ (1966), који је служио и као предложак за филм. Њени аутори су се трудили да напишу песму која би звучала попут аутентичне народне песме и притом обавили тако добар посао да не само да су били оптуживани за антисемитизам, јер је песма наводно, како су се неки клели, заиста постојала раније као народна песма и била једна од химни нациста, већ је након изласка филма била и на репертоару неких неонацистичких бендова (друге инкарнације Skrewdriver-а, на пример), при чему је додатни куриозитет чињеница да су композитор и текстописац песме обојица Јевреји.

САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

Сепаратни мир са самим собом након 30 година
Саши Станимировићу

Не желим да памтим своје песме
Велике речи
Оскар Вајлд је знао зашто умире
Одлази

Гледам низ исти пут
Тридесет ми је година
А као да имам шездесет
Уз то носим и браду
Прави правцати номад
Наставите са читањем САША СКАЛУШЕВИЋ СКАЛА: МИТОВИ И СЕНКЕ

ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

Позориште „У Моста“ од свог оснивања 1988. године своју публику, позоришну критику и културну јавност Русије засењује својом мистичношћу и неугасивом енергијом која одржава традицију најбољег руског психолошког и екперименталног театра.  Највише заслуга, свакако, припада његовом оснивачу и уметничком директору – Сергеју Федотову, који је успео да сачини репертоар као комбинацију најбољих примера руских и европских класичних дела, док позоришне продукције досежу различите жанрове. Оно чему теже њихове представе јесте сигурно израз мистицизма, што нам показује и избор аутора по чијим делима се гради репертоар овог позоришта – Гогољ, Булгаков, Достојевски, Шекспир. Гогољева дела су, без сумње, постала својеврсни симбол пермског театра, попут Чехова својевремено у Московском Худежественом театру. Наставите са читањем ДРУГИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ МАРТИНА МЕКДОНЕ

THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

The Theatre “U Mosta” is overshadowing the audience, theater critic and cultural society of Russia with mysticism and inextinguishable energy that maintains a tradition of the best Russian psychological and experimental theater, ever since its foundation in 1998. Most credits go to Sergei Fedotov, the founder and the art director of this theater who managed to create repertoire as the combination of the best examples of Russian and European classical parts, while stage productions leap into various genres.Their performances aspire to complete expression of mysticism, which shows us their choice of authors whose works are the essence of the repertoire: Gogol, Bulgakov, Dostoevsky and Shakespeare. Gogol’s part undoubtedly became the symbol of the Perm theatre, like it was the case with Chekhov in Moscow Art Theatre School. Наставите са читањем THE SECOND INTERNATIONAL FESTIVAL OF MARTIN MCDONAGH

ВТОРОЙ МЕЖДУНАРОДНЫЙ ФЕСТИВАЛЬ МАРТИНА МЕКДОНАХА

Театр „У Моста“ с момента своего основания в 1988 году зрителей, театральных критиков и культурную общественность России ослепляет своей мистичностью и неугасающей енергией, хранящей традицию лучшего русского психологического и экспериментального театра. Основные заслуги, безусловно, принадлежат его основателю и художественному руководителю Сергею Федотову, которому удается сочетать в репертуаре образцы и русской, и европейской классики, в то время как театральные постановки охватывают различные жанры. В спектаклях преобладает мистическая тема, это видно по выбору авторов при составлении репертуара театра: Гоголь, Булгаков, Достоевский, Шекспир. Произведения Гоголя, несоменно, стали символом Пермского театра, как стали когда-то произведения Чехова в Московском художественном театре. Наставите са читањем ВТОРОЙ МЕЖДУНАРОДНЫЙ ФЕСТИВАЛЬ МАРТИНА МЕКДОНАХА

YANKA DYAGILEVA

“Умријети пред масама, ради комерцијалног успјеха,
камењем излупати фотогенично лице,
а онда скромно упитати добре пролазнике,
гледајући их равно у очи:
Моја смрт је распродана?”
Наставите са читањем YANKA DYAGILEVA

ТО ЈЕ КАО

То је као

/Дневник једног јула/

1

Пекло ме је сунце по лицу
Али нисам хтела да одем
Као играло ми се
Као дисала сам прашину
Као најсвежији кисеоник
Као слободна сам, кунем ти се.
Као устанем сваки дан Наставите са читањем ТО ЈЕ КАО

ПОТРЕБА ДА СВЕ БУДЕ ПРАВО

Ниче је у својим „Несавременим разматрањима“ објавио и одличну књижицу о историји, назвавши је „О користи и штетности историје за живот“. У сличном маниру, ову кратку расправу могли бисмо назвати и „О користи и штетности потребе да све буде право“ (или савршено, или смислено). Када се каже – потреба да све буде право – то звучи као једна неискварена тежња осетљивог бића које не пристаје ни на шта друго сем на оно што је недирнуто (било чиме што би га могло испрљати). Код разних људи таква се потреба ипак на различите начине претвара у нешто са лошим последицама, и по саму ту особу, и по њено окружење. Ником не можемо обезбедити то Право, ма колико волели особу која то захтева. Наставите са читањем ПОТРЕБА ДА СВЕ БУДЕ ПРАВО