Архиве ознака: КУЛТ

AMADOU & MARIAM: WORLD МУЗИКА ТРАЖИ СВОЈ СВЕТ

Шта значи музичка етикета “World”? Да ли је то “светска” музика у смислу тиража и слушаности; или је намењена неком посебном свету; или потиче из неког јединственог света? Зар није сва музика из света и за свет? Реч је о уметности која је укорењена у регионима са дугом и богатом музичком традицијом, а то су по правилу економски сиромашне области: Куба, Африка, Латинска Америка. Намењена је јединственом, уједињеном свету, свету без подела и граница. Тиражи, ипак, нису светски.

Може ли музика да уједини свет? Amadou i Mariam smatraju да може. Ко су Amadou & Mariam? Наставите са читањем AMADOU & MARIAM: WORLD МУЗИКА ТРАЖИ СВОЈ СВЕТ

БЕЛА ТРАКА: ИНТЕРАКТИВНА АНАЛИЗА ДРУШТВА

Да ли вам име Михаел Ханеке звучи познато? Ако је одговор не, дозволите ми да вам представим једног од најбољих светских режисера чији рад још нисте имали прилике да упознате, а сада је права прилика.

Ханеке је аустријски режисер који је своју каријеру у свету филма започео у 47. години живота. Можда се питате: зашто тако касно? Већина великих режисера попут Стенлија Кјубрика и Орсона Велса су у својим касним четрдесетим имали по десетак филмова иза сeбe. Па, за то постоји неколико разлога. Михаел је био син драмских уметника (отац му је био позоришни глумац и режисер, а мајка позоришна глумица). Након неколико неуспелих покушаја да упише глуму и музику (клавир), Ханеке уписује “Универзитет у Бечу” на коме учи филозофију, психологију и драму. Међутим, успех на универзитету му није био загарантован због тога што је своје слободно време проводио у биоскопу гледајући филмове Хичкока, Бресона и Бергмана. Тај период је на неки начин одредио пут по ком ће ходати остаткoм свог живота. Након факултета, радио је као филмски критичар и драматург на Немачкој телевизији све док 1989. године, након што је његов сценарио за телевизијску екранизацију одбијен, није снимио свој први филм “Седми континент”. Наставите са читањем БЕЛА ТРАКА: ИНТЕРАКТИВНА АНАЛИЗА ДРУШТВА

КРАЈ НОВОГ ПОЛИСА?

Поштовани читаоци КУЛТ-а, преносимо Вам у потпуности писмо уредништва Новог Полиса које је јутрос освануло на њиховом сајту. Не дозволимо да Нови Полис буде срушен. Помозимо и делимо даље.

“Поштовани пријатељи и читаоци Новог Полиса,

почетком априла 2016. године обратили смо Вам се поводом акције 500×500. Изнели смо Вам разлоге за оснивање нашег и Вашег сајта, начин функционисања и проблеме са којима се суочавамо. Замолили смо Вас да подржите Нови Полис донацијом од минимално 500 динара годишње јер смо веровали да свако коме је стало до Новог Полиса, ко је у њему препознао вредности за које се и сам залаже, ко је у Полису видео начин одупирања процесу свеопште нихилизације која прети да потпуно уништи појединца и друштво, жели да тим чином учествује у стварању једног пристојног сајта за пристојне људе. Наставите са читањем КРАЈ НОВОГ ПОЛИСА?

Don’t be a cold robot

Напомена/ подсетник :

Реч HACKER– има два значења ,,синонимна“:

 Прво значење:

         -It is an expert at programming and solving problems with a computer;

Друго значење:

          -It is a person who illegally gains access to and sometimes tampers with information in a computer system.

Ако бисмо се зауставили на првом значењу и особи која поседује вештине решавања видљивих и невидљивих ,,проблема“, врло вероватно бисмо исту  потапшали по рамену а његово знање и способности користили, онако како се то деценијама чини, у искључиво ,,исцелитељске“ сврхе.  Али, како се навођењем првог значења читалац, незадовољан добијеном информацијом, са нестрпљењем одлучио  на још коју способност по могућности забрањену, дошао је до одговора на питање: Шта се деси када се на исто одважи онај кога сте претходно потапшали по рамену? Наставите са читањем Don’t be a cold robot

ИЗВАН ОКВИРА

Кроз оквире оквира, гледам изван оквира
и доста ми је порива што срце ми окива.
Нећу да гледам другим очима,
да стављам себи сочива
кад песма је несрочива. Наставите са читањем ИЗВАН ОКВИРА

УМЕТНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРОФИТА

Једна од најзначанијих метафора из Орвеловог опуса, која је уједно и лајтмотив данашњег дискурса знаног као глобализам говори о томе да су све животиње једнаке, али и да су неке животиње једнакије од других. Глобализам у свом изворном, из данашње перспективе и утопистичком смислу репрезентовао би првобитно међународност, односе различитих култура које се међусобно не искључују, већ интензивно сарађују, односно нуде оно што је њихов сопствени идентитет другима као што једнако примају к знању и идентитет других култура. Један од свакако најлепших примера примене такве могућности дао је романтизам са Гетеом на челу, који се истовремено бави немачком легендом о Фаусту и увођењем термина Weltliteratur, односно идеју светске књижевности за коју је сматрао да не треба да буде ограничена нацијом којој припада. Наставите са читањем УМЕТНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРОФИТА

КРИВИЦА ЦРКВЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

Не поставља се питање да ли постоји Бог. Не поставља се питање ни да ли постоји ђаво. Не поставља се питање ни да ли је Исус живео, ко је и какав био. Доводи се у питање човек. Верник. Појединац. Доводи се у питање институција. Моћна институција. Зато што је у неком тренутку човек умислио да је бог. И почео је да се тако понаша. И заборавио је Бога. О томе се дуго није смело говорити. С тим табуом се и данас боримо. Шта смемо и не смемо да кажемо о црквама и њеним представницима? Колико велико мора бити њихово огрешење да се не би могло заташкати? Наставите са читањем КРИВИЦА ЦРКВЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

Колико је само жанрова, писаца и дела остало скрајнуто и удављено наслагама прашине која деценијама и вековима затрпава њихове вредности, због нечије малициозне одлуке да табуом прогласи ту искру која је могла значити промену, прогрес, па чак и револуцију! Оно што није долазило у обзир јер се косило са владајућим политичким, друштвеним и књижевним начелима, отписивано је уз изговор да је декадентно, неморално па самим тим и неприхватљиво. Тај отпис коштао нас је скупо, јер је неретко резултирао уназађивањем оне области коју је проблематизовао. Такву је судбину доживео и хорор као жанр фантастичког вида књижевности, јер је много дела протекло светом литературе, док је овом квази-бласфемичном жанру дат какав – такав простор. Међутим, док је успео да се прогура између намрштених обрва просветитељства и рационализма и стекне статус правог књижевног жанра, седма уметност је допринела његовом омасовљавању и све чешћем свођењу његовог писменог пандана на паралитературу. Наставите са читањем ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ