Архиве ознака: КУЛТ

ГРАНИЦЕ ЛИЦЕМЕРЈА У РЕФОРМИ ШКОЛСТВА

Мало је вести на телевизији које вас могу дирнути. Јутрошња вест Телевизије 5 потврђује да нема граница лицемерју. Наиме, професорка математике једне гимназије је претучена. Ученик незадовољан оценом решава проблем на овај начин. Колико питања иза овог догађаја? Бар четири ″едукативних семинара″ пропагирало је ненасиље. Протагонисти ових програма семинара, при том ништа не чине на плану васпитања било у школи, породици или преко медија. Наставите са читањем ГРАНИЦЕ ЛИЦЕМЕРЈА У РЕФОРМИ ШКОЛСТВА

СУДБИНА ПОДУНАВСКИХ ШВАБА

Подунавске Швабе су два века живеле на подручју Војводине и дале су значајан допринос развоју и напретку културе на овим просторима. А онда су одједном нестале. Њихови трагови су остали: у архитектури, у обичајима, у храни и пићу, у језику … У тој мери су (п)остали саставни део наше културе да их нико не препознаје као стране, ни не размишља о њима. У историјском сећању постоји рупа када је реч о подунавским Швабама. Ко су они и како су и када и зашто нестали? Наставите са читањем СУДБИНА ПОДУНАВСКИХ ШВАБА

NEGATIVE SPACE

„Надувам се лепка на Спомењаку, после три сата не знам да изађем из вазе!“1)

                                                                                 – Виктор Бауер

Иако сам се мали милион пута сусретао са negative space((14218141_222375044827478_1327910858_nМожда сам управо зато у тој negative space синтагми прво препознао место где под огромним знацима навода „живим“, односно само „хабитуирам по навици“, дипломама поричем себе и – с времена на време – „мислим да, дакле, постојим“. Бити, или не бити?! Наставите са читањем NEGATIVE SPACE

ФУСНОТЕ:   [ + ]

МОГЛИ БИСМО У ПРИЗРЕН, НА ФИЛМ И КОЛАЧЕ

Нови Сад, прометна улица, гуркају нас пролазници. Сусрећем се са старим познаником. Топло је, али застајемо да кратко поразговарамо.

Време: почетак августа, пре мог одласка на пут за Призрен.

– Хеј, где идеш то? – упита ме он.

– У Призрен. – одговорих му.

– Молим?

– У При-зрен, онај стари град на Косову, на самом југу.

– Како то мислиш идеш на Косово…

– Тако лепо, идемо нас шест на Докуфест – међународни фестивал документарног филма. Наставите са читањем МОГЛИ БИСМО У ПРИЗРЕН, НА ФИЛМ И КОЛАЧЕ

R.I.P. КЊИЖЕВНА КРИТИКО

Полазећи од претпоставке Милана Радуловића, да профил модерне књижевности не стварају књижевници, него критичари; и претпостављајући да је модерна књижевност углавном тривијална, намеће се питање – да ли је све мање добре књижевности или захвалне књижевне публике? А то је схоластизам једнак оном познатом: шта је старије – кока или јаје? Наставите са читањем R.I.P. КЊИЖЕВНА КРИТИКО

Детињство у филмовима Томаса Винтерберга

Последњих неколико месеци, откако је изашао конкурс за овај темат, тема табуа нам је постала једна од главних у друштву. Напросто, дотакли смо дно човечанства када не можемо да се макар сетимо, шта би било то што би подстакло људе да се стиде и да размишљају о одређеној теми. Седма уметност, она филмска, последњих деценија у свој садржај попримила је апсолутно све. Не постоји ствар о којој се ћути или са аверзијом приступа. Наставите са читањем Детињство у филмовима Томаса Винтерберга

ПОСЛЕДЊИ СУСРЕТ

Небо је било без облака. Јак ветар дувао је од раног јутра. Чудно се осећао. Подилазила га је језа од узнемирених крикова галебова у заливу. Устао је, узрујан и пронашао мајку у винограду. Сестра је још увек спавала. Јутро је било необично хладно, али није понео гуњ. Неумивен, посматрао је небо. Дрвеће на обали повијало се од силине ветра и шумело, док је море грмело.

Узбуркана сила претила је да поломи околно стење и Старут им крену у сусрет. Волео је буру, али је ова била некако другачија. У селу је владао мир, необичан за то доба дана. Нигде чамца, нигде бачене мреже. Сео је на влажну стену и загледао се у пучину. И даље ни трага броду, барци, чамцу. Некаква чудна зебња увлачила му се у кости, али ју је приписивао влажном камену, узнемиреном мору, белим галебовима. Наставите са читањем ПОСЛЕДЊИ СУСРЕТ