Архиве ознака: КУЛТ

Прототип сигналистичког супер-читаоца

(Јелена Марићевић, Легитимација за сигнализам, Београд: Everest-media, 2016)

За откључавање сигнализма потребно је безброј кључева или један који отвара све браве, расковник, llave maestra. То је двострука предност. Један кључ искористиће истраживач који у сигнализму тражи своје примарно поље истраживања, па ће тако ишчитати сигнале из перспективе интертекстуалности, језичких експеримената, средњовековне књижевности итд. Сигнализам допушта такав приступ, штавише, његова разноликост и рачуна са тиме да ће заинтересовати читаоце са сасвим удаљених тачака. Тако је читаоцу сигнализам споредан, а сигнализам тиме добија споредног читаоца. Ипак, неупоредиво вреднија веза за обе стране настаје када се појави сигналистички супер читалац. Наставите са читањем Прототип сигналистичког супер-читаоца

“Буре Барута” или још један позоришни тријумф

Да би ме читаоци, на самом почетку, разумели на прави начин – реч је о мени омиљеном постјугословенском тексту. Буре барута Дејана Дуковског настао је средином деведесетих, када је и игран у Југословенском драмском позоришту (1995). Драма је страшна и сурова, и никада, како ми се чини, у нашем позоришту и у кинематографији морални и психички пад једног народа и појединаца у њему није посматран из овакве перспективе. Наставите са читањем “Буре Барута” или још један позоришни тријумф

Belly Dance Fusion

Да ли поред чула мириса, укуса, слуха… постоји нешто што би могло да се назове чулом покрета? Свакако да. И то је најскривеније чуло. Оно мора да се пробуди да би било признато и видело се на неком. То јесте могуће – видети покрете произведене нечим за шта се обично сумња да би се могло назвати чулом. Наставите са читањем Belly Dance Fusion

Успавана Матилде – приповест о Матилде

(одломак из романа)
Из пера Матилде вон Регенштајн

Ја, Матилде Вон Регенштајн, научила сам рано да сликам облак изнад дивље, далеке планине  због чега сам од ране младости на себе навукла гнев моје мајке Јохане.

Када сам имала седам година, замак Регенштајн био је драгуљ Данске, попут украса на мајчиној хаљини. Таванице су биле богато украшене сликама и каменим порталима. Зидови су имали позлаћену кожу. Наставите са читањем Успавана Матилде – приповест о Матилде

Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

посматране кроз призму надреалистичких слика
(Ђорђо де Кирико, Салвадор Дали, Рене Магрит)

Природа поезије Васка Попе у српској књижевности педесетих и шездесетих година прошлога века утицала је на разумевање и само поимање његових стихова, те управо због тога и наилазимо на отежану рецепцију овога песника и неразумевање код већине читалаца. Међутим, иако је тадашња, наша књижевност била у току са свим светским књижевним дешавањима, публика и критика још увек нису могле да појме, на пример, Попиног коња са осам ногу. А са друге стране, постојао је још један „проблем“. Наиме, схватање његове поетике је било неразумљиво публици из тог разлога што је он никад није теоријски објаснио, већ ју је само представљао и то имплицитно, својом поезијом. Ипак, постоје “три секвенце” његове поетике које можемо издвојити: народна уметност, хумор и снови. Наставите са читањем Надреалистички моменти у поезији Васка Попе

Образовање за благостање 1: Преписивање памети

Савремено образовање, схваћено као пуко предворје економије неизоставно мора да се често, па и брзоплето мења у складу са актуелним захтевима послодаваца и флексибилног тржишта рада. Свима је јасно да је школство, онако како је осмишљено и релативно успешно реализовано у претходних 200 година, коначно на издисају. Но, још увек никоме није јасно како би образовање требало да изгледа у будућности. Наставите са читањем Образовање за благостање 1: Преписивање памети

Пет Мартино

Пет Мартино је рођен 1944. године у Филаделфији. Право име му је Пет Азара. У свет џеза је ушао захваљујући оцу који се такође бавио музиком. Гитару је почео да свира са 12 година, а касније је напустио школу како би се потпуно посветио музици. Године 1976. доживљава излив крви у мозак, због чега је претрпео тешку операцију, после које скоро ничега није могао да се сети, чак ни својих родитеља ни каријере. Након опоравка поново почиње да учи да свира гитару и вежба своје композиције, да би се 1987. године вратио на сцену албумом симболичног назива The Return. Данас живи у Филаделфији не одустајући од музичке каријере.

Музичка препорука: Душан Захаријевић

Mагија хипереализма

1
Украсти
Ону траку сунца
Што кроз замрачен
Прозор допире до очију
И тера ме да жмурим.
Онај минут данас
Трећег септембра
Када сам била суперстар
Када сам чула како
Се Тарковски продире Наставите са читањем Mагија хипереализма