Архиве ознака: КУЛТ

МИРЈАНА МАЋАШ: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ЛГБТ ЗАЈЕДНИЦА ИСТАКНЕ И ПОКАЖЕ СВОЈЕ ТАЛЕНТЕ

Истоветност мишљења о једној појави у већини случајева не потврђује истинитост, већ алудира на затворен круг немислећих у којем је основни мотив: створити моћ незнањем. Моћ, посебно створена у таквим условима, рађа нетрпељивост, неосетљивост и негостољубивост. Зар није чудно да ми, нација којој је једна од највећих врлина отварање сопственог простора другоме, нисмо усавршили гостољубивост створивши, како нас Дерида саветује, безусловну срдачност? Зар није чудно да ми ипак питамо “за исправе, за име, за контекст, или за пасош”?

У жељи да изађемо из затвореног круга разговарамо са Мирјаном Маћаш, уметницом чији смо фотографски рад могли видети на недавно одржаној Недељи поноса. Отворили смо врата хомосексуалности, феминизму, заборављенима, осврћући се на статус ЛГБТ уметника у прошлости и сагледавајући статус ЛГБТ уметника данас. Наставите са читањем МИРЈАНА МАЋАШ: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ЛГБТ ЗАЈЕДНИЦА ИСТАКНЕ И ПОКАЖЕ СВОЈЕ ТАЛЕНТЕ

РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

Разговор с тугом

Понекада тишина зазвони
као хиљаде црквених звона
туга ми се унесе у лице
бездушно пита:

Гдје је она?

У беспућу живота нестао траг
свака успомена рану дира
само да сретнем поглед благ
и умирим хиљаду немира.

Лако је кад пада киша
кишне капи скривају сузе
туга се надвила изнад огњишта
злокобно пита:

Гдје ти је љубав
ко ти је узе? Наставите са читањем РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

ДР КАЏИЈА

Покопали су га на градском гробљу. Опроштајна дворана била је потпуно празна. Нико му није дошао на покоп. Ни вране нису дошле. Само су неки цигани свратили да виде има ли шта да се покупи. Није било.

Постхумно је објавио аутонекролог у новинама, у ком протестује што нико од званица није дошао на његов величанствени покоп, а он је толико учинио за културу и друштво. Чак се ни представници Удружења некрофила, чији је почасни председник био, нису појавили. Колико само има оних које је нечим задужио у животу, а они њега не могу једном у животу да испоштују, последњи пут.

Ко је заправо био др Каџија и зашто нико није дошао да му ода пошту? Наставите са читањем ДР КАЏИЈА

Пол Гоген – разбијање табуа

 „Оно за чим највише жудим јесте да одем из Париза,
 који је права џунгла за сиромашног човека.
 Углед мог уметничког имена расте сваког дана али
 ја и даље остајем који пут по три дана да не једем,
 што не уништава само моје здравље већ и моју енергију.
 Ово последње хоћу да повратим и одлазим у Панаму да живим као дивљак.
 Носим боје и четкице и прекалићу се далеко од свих људи.
 Једнако ћу патити због одсуства породице,
 али ћу се ослободити тог просјаштва ког се гадим."

(Без датума, почетак априла 1887. Париз)

Пол Гоген овим речима, у писму својој жени Мети, преноси из дубине своје душе незаустављиву жељу да оде далеко из цивилизације. Та жеља у њему није настала случајно. Као и Пол Сезан, Ван Гог и Пол Гоген је осећао стеге имресионизма, а нарочито академизма, како спутавају његово виђење природе. Ова три представника постимпресионизма више нису желела да буду само „оруђе“ које бележи визуелне сензације. Тежили су да својим сликама дају нове методе ликовног изражавања којима ће саопштавати њихове личне доживљаје света око себе. Наставите са читањем Пол Гоген – разбијање табуа

ТАБУ У УМЕТНОСТИ

Опште је познато да уметници имају способност да у свему пронађу инспирацију, и претворе стечене утиске у дела. Многа уметничка дела су настала из уметникових тежњи да овековечи тренутно друштвено стање, државно уређење, или једноставно субјективне емоције, људе или догађаје које су за њега од личне важности. Са друге стране, имамо и оне уметнике који одлазе мало даље у трагању за темом својих дела, па се дотичу ТАБУА као централне јединице стварања. Наставите са читањем ТАБУ У УМЕТНОСТИ

GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.

                            (for Ronald “Ronnie” Biggs )

Ne znam brate zašto,
al’ neukrotivi behu moja raja!
Sacco e Vanzetti,
brothers James &Younger,
Marlon Brando i Jimmy Dean
Geronimo and Crazy Horse,
anđeli garava lica, usamljeni jahači,
fajteri koji nisu jebali nikog ni 2%…

A evo i ti pade u nepovrat,
Roonie Biggs, veliki putniče,
on the roud, kada stiže te
trideset i deveti stepenik,
i Hitchcock sa olakšanjem premota
traku na kojoj ličiš na čilca
koga je sustigao davno opljačkani voz Наставите са читањем GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.

СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

И киша досадно сипи, и спровод пролази тако,
Побожно и полако

(„Сиво, суморно небо“, В. Илић)

Питање је шта би данас могло да представља табу, како у књижевности, тако и најшире узев. Према промишљањима Саве Дамјанова које износи у чланку „Уместо поговора: табу – шта је то?“, рађа се епоха неких сасвим нових табуа, дакле – и нових светиња, недодирљивих, забрањених зона. Колико је сексуалност данас табу зона, врло је упитно. Она јесте (као и порнографија) најшире присутна и у свакодневици, па и у одређеном типу литературе. Штавише, можда делује испрва парадоксално, али спрам очекиваног секса, као табуа, пре се љубав, па и оргазам могу означити овим појмом. Наставите са читањем СИВИ, СУМОРНИ ТАБУ

LEZZ GO: ЕНЕРГЕТСКА ИНФУЗИЈА

Када помислим да је енергија нешто сабирно, физички преносиво, кумулативно и онда све то помножено, дођем до закључка седмогодишњака који седи до мене и објашњава ми шта је то што закони физике, хемије и филозофије деценијама истражују: ,,Ја + ти + сви ови људи… Па то је безброј много и плус сви они које не видимо!” И ја сад мислим и промишљам, колико је могуће енергије сачувати у збиру мноштва које се осипа, расипа и опет негде проналази. И да, тврдња: У затвореном систему не може се мењати укупан износ енергије. Обмањују нас. Уосталом, не верујем да се само научни прорачуни рачунају у чињенице, итекако се рачуна оно што доживимо, осетимо и будемо. Доказ је LEZZ GO, група која не само што даје ритам правим стварима, већ и енергију која не престаје и увећава се и само вас може ,,заразити” (чак и читањем овог текста). Па, ко се усуди, нек изволи у ову малу интервју авантуру да се упусти: Наставите са читањем LEZZ GO: ЕНЕРГЕТСКА ИНФУЗИЈА