Архиве ознака: КУЛТ

ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

Људска крајност је увијек ту да зачуди, изненади и покрене на размишљање. Због ње настају највећа одушевљења и достигнућа вриједна дивљења. Крајност је смјелост, али је и поремећај. Крајност зна бити највећи отпадак човјекових мисли и дјеловања, над којима је могуће једино згражавати се, осуђивати их али увијек, увијек размишљати о њима: зашто тако нешто постоји, како и може ли се уопште спријечити, шта је са страдањем људи, кад моћ нема границе, шта буде? Ма колико живјели садашњост, одговоре често налазимо у неким већ проживљеним временима, јер и прије овог човјека живио је човјек. Наставите са читањем ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

MITROVICA PEVA, IGRA I U KOLO SVE DOZIVA

Nekada carski Sirmium, a danas Sremska Mitrovica, bila je i ostala mesto ukrštanja puteva i kultura. Avgust u Sremskoj Mitrovici je obojen šarenilom zastava i osmeha iz svih krajeva sveta. Ovogodišnji međunarodni festival folklora, Srem Folk Fest, umesto standardna četiri dana, zbog vremenskih neprilika trajao je samo tri, međutim, kvalitet programa nije narušen. Već trinaestu godinu za redom Mitrovčani imaju čast i zadovoljstvo da ugoste folklorne ansamble koji dolaze iz različitih delova naše planete, zahvaljujući organizaciji centra za kulturu Sirmiumart. Različiti plesovi, različiti jezici i kulture bivaju dočekani na Žitnom trgu čiji su podijum iskopine nekadašnjeg Sirmijuma, a čiji su zidovi, ta četiri (tri) dana, na stotine i hiljade nasmejanih lica. Ovogodišnji učesnici Srem Folk Festa bili su: Meksiko, Argentina, Kanarska ostrva (Španija), Belgija, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Makedonija i folklorni ansambli iz Srbije. Наставите са читањем MITROVICA PEVA, IGRA I U KOLO SVE DOZIVA

НЕНАД ПЛАВШИЋ: ЈАВНО О ТАЈНОМ

(Интервју са Петром Милатовићем Острошким, оснивачем, главним и одговорним уредником СЛОВОСЛОВЉА, часописа за књижевност, културу и уметност; председником Српског културно-информативног центра у Бечу, чланом УКС, УК ЦГ и аустријског удружења писаца)

  • Када говоримо о књижевности код нас данас, можемо ли оценити на ком је нивоу тренутно, или још боље можемо ли тачно рећи зашто иде један корак унапред, па пет уназад?

Наставите са читањем НЕНАД ПЛАВШИЋ: ЈАВНО О ТАЈНОМ

АПОСТОЛ НОВООДМЕТНИШТВА

-Блуз поезија нашег поднебља-

Колико вам је познато дјело музичара који се представља досјетљивим псеудонимом Невјерни Томо, управо сте толико закорачили у свијет Нових одметника у којем је он један од „апостола“ који шире ријеч овог, не само музичког покрета.

Нови одметници се јављају, рекли бисмо, као својеврсни одговор на америчке „одметнике“ (оutlaws), који су током седамдесетих и осамдесетих „жарили“ америчком сценом. Предводници тог таласа су Џони Кеш, Вили Нелсон, Дејвид Алан Ко и њима слични извођачи блуз, фолк и кантри музике. Наставите са читањем АПОСТОЛ НОВООДМЕТНИШТВА

ДУШАН МАМУЛА: УБИСТВО ФОРМЕ (ДРУГИ ДЕО)

Први део интервјуа са редитељем Душаном Мамулом можете прочитати у јучерашњој објави КУЛТ-а.

  • Што се тиче Похвале лудости, сам почетак ме је непосредно асоцирао на Јанежићевог Галеба. Након твоје реплике “Ово није Еразмо” и гласа из публике “Ово није Чехов”, те асоцијације су гласније брујале у мојим мислима. Како је “Галеб” утицао на твоје погледе на позоришну и редитељску уметност? С обзиром на чињеницу да си у више пројеката сарађивао са Јанежићем, на који начин је та сарадња утицала на твој методолошки принцип стварања?

За мене је Галеб, морам рећи, после Похвале лудости, најлепши процес у којем сам учествовао. Али, дефинитивно најконструктивнији, најсмишљенији, најпаметније вођен, најпромишљенији процес у којем сам учествовао. За мене је Галеб врхунско уметничко позоришно дело. И ретко уметничко дело које сам имао прилику да гледам у позоришту. Да, дешавало ми се и да гледам Галеба. Наставите са читањем ДУШАН МАМУЛА: УБИСТВО ФОРМЕ (ДРУГИ ДЕО)

ЖЕЉКО МЕДИЋ ЖАЦ: АПНЕЈА

Избор из збирке поезије Апнеја, Жељко Медић Жац

* * *
Почетак је увек из сна и слутње

Видео сам очи које израњају из воде
И на телу које дрхти
Своје руке

Бриделе су усне које љубе Наставите са читањем ЖЕЉКО МЕДИЋ ЖАЦ: АПНЕЈА

ДУШАН МАМУЛА: УБИСТВО ФОРМЕ (ПРВИ ДЕО)

Душан Мамула, редитељ

Душан Мамула – млад и успешан позоришни редитељ. Дипломирао је мултимедијалну режију на Академији уметности у Новом Саду 2014. године, у класи професора Никите Миливојевића и асистента Бориса Лијешевића. Од раног детињства се бави позориштем, а глумом се бави од средње школе од када је играо у двадесетак представа. Позоришном режијом почео да се бави од оснивања драмске секције на Филозофском факултету у Новом Саду, 2006. године, а потом наставио на студијама. Током студија режирао је пет целовечерњих представа (дипломска представа Похвала лудости, по мотивима истоимене књиге Еразма Ротердамског). Представа Шине или Бог нас погледао, по тексту Милене Марковић, наступала је на више фестивала у земљи. Наставите са читањем ДУШАН МАМУЛА: УБИСТВО ФОРМЕ (ПРВИ ДЕО)

КУЛТУРА КАО ЛЕК ИЛИ ЧУДОТВОРНА КУЛТУРА

Вековима уназад медицина се, укључујући лекове и разне медицинске процесе, нагло развијала и напредовала. Али шта ако су медикаменти, хируршке интервенције и остали модерни медицински подухвати инфериорни неким другим животним процесима? Као на пример образовању, читању и генерално просвећивању. Опште је позната народна изрека коју родбина неретко воли да цитира некоме ко често има здравствених проблема а која гласи – све иде из главе. До скора нисам томе давао велики значај али повучен личним искуством од последњих годину дана био сам приморан да скептицизам смањим. Ово није анализа рада лекара или давање дијагнозе, ово је само субјективан поглед на стање ствари и евентуални покушај мењања тог стања. Наставите са читањем КУЛТУРА КАО ЛЕК ИЛИ ЧУДОТВОРНА КУЛТУРА