Архиве ознака: КУЛТ

ПЕЈЗАЖ И МУЗИКА

“Музика је једини дар у коме човек ужива сам; сви остали дарови траже сведоке”. (Мармонтел: Приче о манирима)
 “...Али пало човечанство има могућност да се служи још једним задовољством – можда једним јединим – које се још више него музика, најбоље остварује у друговању са осећањем изолованости, са осамом. Мислим на задовољство и контемплацију доживљену приликом посматрања пејзажа у природи...” (Едгар По: Вилино острво)

Може се рећи да постоји сасвим извесна веза између све велике створене музике и светлосних струна одређеног предела: “архитектонска” слика пресека на-себи-засталих геолошких струјања и из-несвесног-изронели, обрисни запис музичке композиције стоје у присној вези. Наставите са читањем ПЕЈЗАЖ И МУЗИКА

ИСПОД МАСКЕ МИЛАНА ЋУРЧИНА

Милан Ћурчин је један од најнападнутијих песника српске модерне. Његова поезија изазива. Он се супроставља устаљеним нормама и тежи директности, искрености и занемаривању правила. Став који је Ћурчин изнео у једној преписци са Милорадом М. Петровићем гласи: „скромност не ценим високо, али понос не дам ни за што на свету.“ Недостатак прве поменуте особине и изражена друга учиниле су његове песме песмама пред којима се не ћути. Међутим, од настале буке, не чује се суштина која настаје тек онда када песник заћути. Наставите са читањем ИСПОД МАСКЕ МИЛАНА ЋУРЧИНА

ЂАЧКИ СПОМЕНАР

Лежи при дну плакара. Едиција „Круг“, Крушевац. Библиотека „ДЕЧЈА КЊИГА“. Улица Радомира Јаковљевића бб. Дизајн: Мирољуб Анђелковић. Тисак: РО ОГНИЗ, ООУР „Литоштампа“, Осијек 1988. година. Наставите са читањем ЂАЧКИ СПОМЕНАР

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

Кјубрикова Лолита (1962)

Како су уопште успјели да сниме филм по „Лолити“?

Горе поменута реченица (tagline за Кјубриков филм) поставља одлично питање, иако неки критичари нису могли а да не одговоре: „Па и нису.“ По Кјубриковом мишљењу, главни проблем у то вријеме била је цензура и, како је признао годинама касније, да је знао како ће велика ограничења бити, никада не би ни снимио филм. Наставите са читањем МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

JONI MITCHELL

„Снови, Амелија, снови и лажне узбуне“

Џони Мичел канадска је кантауторка и сликарка. Каријеру почиње током бурних шездесетих година прошлог вијека, када се упутила у САД, не би ли се придружила тамошњој, таа изузетно јакој фолк сцени. Први албум издаје 1968. године.
Пјесма коју слушамо – „Амелија“, је са њеног албума „Хиџра“ из 1976. године, који јој је био осми по реду. То говори о њеном преданом раду на самом почетку каријере, када је објављивала нова издања на годишњем нивоу. Касније је успорила темпо, причало се да чак и бојкотује издавачке куће. Но, најбитније је оно што „Allmusic“ за њу истиче: „Када се прашина слегне, Џони Мичел може остати као најважнија и најутицајнија музичарка двадесетог стољећа.“

Музичка препорука: Небојша Чандић

#УКРАТКО: НА ПЛАТНУ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

Пре три године група креативних визионара одлучила је да на јединствен начин споји природу, филм и музику и тако је настао Башта фест. Јединствен, зато што су чланови Башта тима отишли не један, него много корака испред ранијих покушаја да се нађе начин да се кратком филму као битној форми поклони више пажње и простора. Наставите са читањем #УКРАТКО: НА ПЛАТНУ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

ТАМА. МРАК.

Односно одсуство светлости или било каквог извора енергије који би нарушио ништавило, одсуства присуства. Када говоримо о првој искри, зачетку точка простор-времена, са становишта модерне физике говоримо о Великом праску, идеји нарушавања првобитног склада свеукупног непостојања. Наставите са читањем ТАМА. МРАК.

ЕГОИСТА ПИШЕ ЉУБАВНУ ПОЕЗИЈУ

Сад ћу ти написати пјесму, љубави.
Ја ћу је написати!
А ко сам ја?
Ја сам сироче, крај живих родитеља.
Дијете које плаче, јер је добило све што је хтјело.
И не. Нема више жеља.
Осим можда једне. Наставите са читањем ЕГОИСТА ПИШЕ ЉУБАВНУ ПОЕЗИЈУ