Архиве ознака: КУЛТ

Џејк умире певајући

(Иви Вајлд, Све птице певају, издавачка кућа Дерета, 2016)

„Јеси ли то ти или сам то ја?
У последње време као да нисам сасвим свој
Мислим да ми треба промена
Док тражим срећу, могу да сањам
Улица Шортланд“
(Ото, Све птице певају, сингл из Улица Шортланд)

Идавачка кућа Дерета недавно је објавила нови роман британске ауторке Иви Вајлд Све птице певају. Дело је објављено у оквиру пројекта „Отуђење и идентитет у савременој европској књижевности“ насталог у сарадњи са програмом „Креативна Европа“. Роман је награђен Европском наградом за књижевност, као и књижевном наградом „Милес Франклин“ за приказ живота у Аустралији. Књига романтичарски интонираног назива Све птице певају, не само да потврђује дар британске ауторке, већ структурално, тематски и идејно помера границе њеног досадашњег стваралаштва. Наставите са читањем Џејк умире певајући

Опијени љубављу: рестаурација жанр филма

Верујем да не постоји особа на овој планети која није погледала бар двадесетак романтичних комедија у свом животу. Знате, онај филмски жанр који је у потпуности задовољан дебелим границама у којима се налази. Опште је познато, да ако нека особа погледа једну романтичну комедију, знаће их све напамет. Наставите са читањем Опијени љубављу: рестаурација жанр филма

Лијени “Мрави”

Борчански „Мрави“ су још средином деведесетих стекли статус култног бенда, првенствено захваљујући својим концертним активностима, што је кулминирало и јед(и)ним студијским остварењем, албумом „На трави“ из 1998. године. Непосредно по објављивању албума група престаје са радом, да би се након тринаест година поново окупили и снимили пјесму „Млад човек“, која је била најава њиховог другог по реду студијског остварења. Наставите са читањем Лијени “Мрави”

Над провалијом

Вратио си чиме су те дужили
Преко мере кад све зброје
Отели су и што ти нису пружили
Сваки ђаво зграбио је своје

Скочи шта те кочи
Наставите са читањем Над провалијом

Поглед ка земљи Берићетији

Гледао сам из далека, дивио се, тајио и патио. Срећа те земље била је сразмерна броју хуманитарних учинака њеног Владара. Иако је свуда у савременом свету република била општи државни појам, ту је, мада, изузетно урбаном струјом, владала апсолутистичка монархија. Владар је са разлогом носио ту титулу, али, није му ласкало када га тако зову. Био је њихов градитељ, њихов филозоф, доктор, пекар, шумар, обућар, њихов вуду и све друго што ни сам лексички фонд за сада не садржи. Био је све што се може замислити. Био је храбар и способан, хуманост је синоним за његово име. Наставите са читањем Поглед ка земљи Берићетији

Разговор са хронично неуморним Миланом Б. Поповићем

CD  ,,Хронично неуморни” стиже на адресу КУЛТа, музика креће и од тренутка када се на play  листи појављује  песма ,,Мисли” један албум започиње своју причу и  чини вам се да је пуна просторија људи са вама и да сви имају неку поруку… музика говори своје, а телефон звони. На вези је Милан Б. Поповић, тишина је са друге стране жице, и разговор може да почне: Наставите са читањем Разговор са хронично неуморним Миланом Б. Поповићем

Tintinnabulum

Арву Перту

у високим и ниским тоновима
Паиде на половини пута
Раквере и север
уништени породични клавир
Нови врт изгубљен у дечјим гласовима
исписани некролог за
ослушкивање режима Наставите са читањем Tintinnabulum

Драга моја госпођо

(из збирке песама “Антологија илузија”)

Ја сам песник
драга моја госпођо
и не могу дозволити
да због вашег задовољства,
оживљавам једну давну декорацију, Наставите са читањем Драга моја госпођо