Архиве ознака: КУЛТ

СМЕХ У ИМЕ ЖИВОТА

Изгледа да је човеку својствена потреба да открије законе по којима се ствари догађају – о чему је Станислав Винавер писао у есеју Икаров лет. Отуда све оне филозофске теорије које представљају „ухваћене законе“ природе. Религије и митски обичаји су, како Винавер даље пише, основна питања решавали на практичан начин – „претпоставивши да је све јасно и тачно, да се зна који је бог и на који начин нешто створио – они су тражили како практично да поступимо да би нам на земљи било добро“[1]. Наставите са читањем СМЕХ У ИМЕ ЖИВОТА

A KAKO ĆE SE ZVATI DIJETE?

Ona je bila Srpkinja. Magistra PR-a, kći, sestra, sportašica. Drugim riječima, Srpkinja u Hrvatskoj. Svoju je diplomu stekla u šest, umjesto pet godina. Zaljubila se na trećoj godini, uživala u putovanjima i strastvenim noćima sa svojim Španjolcem koji je bio na Erasmusu kod njih i čiji su roditelji plivali u balegi novca zarađenoj preko zlatarnica po Tenerifama i još kojem posliću sa strane. Njezini su bili vlasnici kvartovskog dućana čije su istočnjačke proizvode nevoljko i skrivečki kupovali svi iz kvarta, pa i raja. Kad je otkrila da nije jedina koju Španac vodi na putovanja, odnosno kad je kondiloma bilo previše da bi bila riječ o uraslim dlakama, prekinula je s njim, a i sa svojom dugogodišnjom kolegicom s faksa koja joj se tek koji mjesec ranije žalila na čudne bradavice među pubičnim dlakama. Наставите са читањем A KAKO ĆE SE ZVATI DIJETE?

ГРАНИЦЕ ЛИЦЕМЕРЈА У РЕФОРМИ ШКОЛСТВА

Мало је вести на телевизији које вас могу дирнути. Јутрошња вест Телевизије 5 потврђује да нема граница лицемерју. Наиме, професорка математике једне гимназије је претучена. Ученик незадовољан оценом решава проблем на овај начин. Колико питања иза овог догађаја? Бар четири ″едукативних семинара″ пропагирало је ненасиље. Протагонисти ових програма семинара, при том ништа не чине на плану васпитања било у школи, породици или преко медија. Наставите са читањем ГРАНИЦЕ ЛИЦЕМЕРЈА У РЕФОРМИ ШКОЛСТВА

СУДБИНА ПОДУНАВСКИХ ШВАБА

Подунавске Швабе су два века живеле на подручју Војводине и дале су значајан допринос развоју и напретку културе на овим просторима. А онда су одједном нестале. Њихови трагови су остали: у архитектури, у обичајима, у храни и пићу, у језику … У тој мери су (п)остали саставни део наше културе да их нико не препознаје као стране, ни не размишља о њима. У историјском сећању постоји рупа када је реч о подунавским Швабама. Ко су они и како су и када и зашто нестали? Наставите са читањем СУДБИНА ПОДУНАВСКИХ ШВАБА

NEGATIVE SPACE

„Надувам се лепка на Спомењаку, после три сата не знам да изађем из вазе!“1)

                                                                                 – Виктор Бауер

Иако сам се мали милион пута сусретао са negative space((14218141_222375044827478_1327910858_nМожда сам управо зато у тој negative space синтагми прво препознао место где под огромним знацима навода „живим“, односно само „хабитуирам по навици“, дипломама поричем себе и – с времена на време – „мислим да, дакле, постојим“. Бити, или не бити?! Наставите са читањем NEGATIVE SPACE

ФУСНОТЕ:   [ + ]

МОГЛИ БИСМО У ПРИЗРЕН, НА ФИЛМ И КОЛАЧЕ

Нови Сад, прометна улица, гуркају нас пролазници. Сусрећем се са старим познаником. Топло је, али застајемо да кратко поразговарамо.

Време: почетак августа, пре мог одласка на пут за Призрен.

– Хеј, где идеш то? – упита ме он.

– У Призрен. – одговорих му.

– Молим?

– У При-зрен, онај стари град на Косову, на самом југу.

– Како то мислиш идеш на Косово…

– Тако лепо, идемо нас шест на Докуфест – међународни фестивал документарног филма. Наставите са читањем МОГЛИ БИСМО У ПРИЗРЕН, НА ФИЛМ И КОЛАЧЕ

R.I.P. КЊИЖЕВНА КРИТИКО

Полазећи од претпоставке Милана Радуловића, да профил модерне књижевности не стварају књижевници, него критичари; и претпостављајући да је модерна књижевност углавном тривијална, намеће се питање – да ли је све мање добре књижевности или захвалне књижевне публике? А то је схоластизам једнак оном познатом: шта је старије – кока или јаје? Наставите са читањем R.I.P. КЊИЖЕВНА КРИТИКО