Архиве ознака: КУЛТ

Наталија Јовановић: Од свих једноставних ствари

Наставите са читањем Наталија Јовановић: Од свих једноставних ствари

Приче о психотерапији

Ирвин Јалом, Смисао живота: приче о психотерапији, Psihopolis, 2015

„Давно пре него што је психологија постојала као независна дисциплина, велики писци су били и велики психолози, и у књижевности постоји мноштво примера свести о смрти која изазива личну трансформацију.“

Повезивање две области, књижевности и психотерапије, Јалом је, по сопственом признању, успео да искомбинује на начин на који није могао ни да замисли. „Одувек сам хтео да будем писац. Можда да сам одрастао у неком другом времену, можда бих се определио директно за писање, а не медицину према којој не могу рећи да нисам имао сколости.“  Јалом, професор психијатрије на Станфорду од 1962. до пензионисања 1994. писац је светски познатих наслова Кад је Ниче плакао, Лечење Шопенхауером, Лежање на каучу, Гледање у Сунце… У једном интевјуу за Independent пре две године, Јалом је рекао да је за сваку његову књигу скривена циљна група заправо генерација младих терапеута, али да су књиге и за сваког ко је на терапији или га занима та тема.  У својој терапеутској пракси бирао је мање ортодоксне приступе – концентишући се на индивидуалне потребе сваког поједничног пацијента. Његова књижевна пракса открива нам доброг приповедача са јасним смислом за динамику радње, граничне егзистенцијалне ситуације и њихово претапање у причу, интеракције међу ликовима и фино исткан дијалог.

Смисао живота тематски обухвата различите аспекте – смртно оболели, веза са мајком, утицај и трајност, на који начин интерпретирамо, о жалости, губитак партнера, и како изаћи из круга туге, кривице, шта би се десило када би пацијенти имали увид у белешке терапеута, прекидање низа (генерацијског) несрећних догађаја. Укључено је укупно шест прича – Мама и смисао живота, Путовање са Паулом, Јужњачка утеха, Седам лекција на вишем нивоу о терапији жалости, Двоструко откриће, Мађарска прча о мачијој клетви.

Моји фаворити? Одабрала бих три.

Јужњачка утеха – доста прецизно даје информације о здравственој заштити и систему у раљама бирократије. Приказује сву баналност ограничења и практично (системског) напуштања пацијента којем је потребна помоћ, а зарад уштеда на здравственом осигурању. Прича терапеута који је развио начин да ради са групама које су кратког даха. Што би значило да се састав стално мења, да се пацијенти задржавају на једном или два састанка. И након тог бивају отпуштени са лечења. Практично напуштени и препуштени себи до следеће огромне кризе. Последице здравствене се не сагледавају, само бирократска/финансијска стања. Лик терапеута Лаша даје инструкције како се професионално понашати са оваквим групама – задовољити се малим резултатима и помацима. И он то покушава пренети и на своје студенте. Борба са свакодневним осећајем да изневерава све те пацијенте. Напуштеност са свих страна је у центру готово свих ликова. Прича прати једну групу, једно поподне, и њене чланове. Те једнократне чланове, та група које се константно мења. Развија се извесна динамика, гребе се по неким површинама. И све то се завршава. После кратке временске дистанце др Лаш среће Магнолију. И слуша њену причу, њене снове и како сада не жели да ради више оно што је цео живот радила (да васпитава децу, да је ту за друге, да се брине о другима…).

Како сам аутор наводи прича Путовање са Паулом је омаж једној изузетној жени и мемоари заједничког шегртовања док је радио са умирућим пацијентима. Истовремено текст је својеврсни водич за лекаре који раде са оболелима од канцера и историјски извештај о првој терапиској групи пацијената оболелих од рака.

Последња приповетка Мађарска прча о мачијој клетви има специфичне елементе фантастике – разговор са мачком. Добро описује страх од понављања. Принцип грешке и казне. Колико дуго схватање може да се протегне да заиста и постане неминовност готова магијског карактера. Интересантно је да лик који је овим погођен, да тако кажем, то прихвата као нормално. Фантастично на неки начин симболизује ону психолошку недокучивост чије је расплитање и ослобођење од клетве центар сваке самоспознаје (у коју се наравно укључује и психотерапија).

Ауторка: Милица Милић

Додирнути нечије тело својим умом – о чему нам то Ленард Коен пева?

Наставите са читањем Додирнути нечије тело својим умом – о чему нам то Ленард Коен пева?